БОКВИЦА

БОКВИЦА (Plantago), једногодишње, двогодишње, вишегодишње зељасте биљке или ретко ниски, при основи одрвенели жбунићи из породице Plantaginaceae. Код највећег броја врста листови су сакупљени при основи стабла у розете или бусенове. Листови су различитог облика: од јајастих, јајасто-срцастих, елиптичних, широко копљастих до скоро тракастих, по ободу су цели или неправилно плитко назубљени, голи или длакави. Цваст је класолика, вршна, збијена, издужена или лоптаста на дугим дршкама које полазе из центра розете или са бочних изданака стабла. Цветови су четворомерни, беличасти, бледожућкасти или бледоружичасти са дугачким прашницима. Плод је чаура са ситним семенима. Род обухвата преко 200 врста распрострањених у читавом свету, највише у северној хемисфери. У Европи има око 40, а у Србији 16 врста. Настањују различита отворена травна станишта од низија до високопланинских области, а нарочито су честе на заслањеним стаништима. Најпознатије врсте код нас су велика или женска б. (P. major), средња б. (P. media) и мушка б. (P. lanceolata). Велика б. је честа врста нитрофилних утрина, градских травних и гажених површина и других рудералних станишта. Распрострањена је на свим континентима. Средња б. је биљка ливада од степа до високоплaнинских региона; мушка б. је ливадска биљка, али је налазимо на рудералним стаништима. Осим набројаних врста у Србији расту: P. argentea и P. holosteum на кречњачким и серпентинитским камењарима, P. Tenuiflora, P. coronopus, P. schwarzenbergiana и P. maritima на слатинама, P. atrata и P. gentianoides у високопланинским регионима, P. maxima и P. altissima на влажним ливадама, P. indica на песковитим стаништима и др. Једина ендемична балканска врста у Србији је P. reniformis која је на Проклетијама и Шарпланини. Већина врста овог рода су лековите, али још увек фармаколошки недовољно истражене. Велика, средња и мушка б. од давнина се користе у народној медицини за лечење рана и запаљења, а због садржаја слузи и танина употребљавају се и за ублажавање запаљења уста и дисајних путева.

ЛИТЕРАТУРА: М. Јанковић, М. Гајић, „Plantago L.", у: М. Јосифовић (ур.), Флора СР Србије, 1974, 6; Лековите биљке СР Србије, Бг 1989.

Владимир Стевановић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)