БАНОВИЋ, Александар
БАНОВИЋ, Александар, педагог, универзитетски професор (Вевчани, Македонија, 18. III 1908 – Београд, 14. VIII 1975). Дипломирао на Богословском факултету 1933. и на Филозофском факултету у Београду 1945. Као стипендиста француске владе похађао докторске студије филозофије (1936–1938) на Сорбони, где је 1946. и докторирао. Након II светског рата постављен за професора Учитељске школе у Београду, а од 1955. радио као стручни сарадник Завода за унапређивање школства Србије и научни сарадник Института за педагошка истраживања у Београду. Од 1963. био експерт УНЕСКО-а за школска и просветна питања у неразвијеним земљама Африке. У Камеруну, где је две године био професор на вишој школи за образовање наставника, основао и уређивао први национални педагошки часопис Revue Camerounaise de Pédagogie (1964). Потом службено боравио у Нигерији, а последњих шест година живота радио као професор опште педагогије и опште дидактике на ФФ-у Државног универзитета у Лумумбашију (Конго), на којем је био и продекан. Бавио се историјом педагогије, компаративном и општом педагогијом и дидактиком. Из области опште историје педагогије објавио чланке и приказе о односу Р. Декарта и педагогије и педагошким погледима Монтења, Раблеа, Русоа, Хелвецијуса, Канта, Фребела и Марије Монтесори. Посебан значај имају његова истраживања оригиналних, до средине XX в. непознатих, дела Јана Амоса Коменског, о чему је објавио две студије: „Универзализам Ј. А. Коменског" (Зборник за историју школства и просвете, Зг 1956) и „Рад Ј. А. Коменског на реформи и побољшању наставе живих језика" (Acta Comeniana, Праг 1965, XXIII). Његов најзначајнији рад из националне историје педагогије је књига Педагошко-просветитељско дело Доситеја Обрадовића (Бг 1956) у којој анализира изворе и домете Доситејеве педагошке мисли. Прилоге из области компаративне педагогије објављивао у домаћим и иностраним педагошким часописима и лексиконима. Превео студију швајцарског педагога Роберта Дотрана Индивидуализирана настава (Сар. 1961). Изабрани радови Б. штампани су постхумно 1976.
ДЕЛА: „Фридрих Фребел" , Савремена школа, 1952; „Декарт и педагогија", Савремена школа, 1953; Jean Amos Comenius, Pionnier de l' éducation universelle et permanente, Лумумбаши 1972.
ЛИТЕРАТУРА: Милан Ј. Јањушевић, „Др Александар Бановић", Настава и васпитање, 1975, 4.
Наташа Вујисић-Живковић
*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)