БУБЕ ЛЕШИНАРИ

БУБЕ ЛЕШИНАРИ, инсекти који припадају породици Silphidae и реду тврдокрилаца (Coleoptera). Тело им је мало до средње величине од неколико цм, обично дорзо-вентрално спљоштено. Када су узнемирени, одрасли подвлаче главу под вратни штит. Пипци су кратки на врху са проширеним чланцима. Покрилца су обично мекана и не покривају цео трбух, црна или са црвеним, жутим и наранџастим шарама. Крила су добро развијена и омогућују летење. Ларва подсећа на сувоземне ракове – мокрице. Тело јој је покривено снажним плочама, обично су црне, а некада могу бити упадљивих боја (жуте, црвене и сл.). Представници ове фамилије су претежно стрвинари, односно хране се лешевима копнених кичмењака, ређе су предатори гусеница и лутки разних лептира, док су неке врсте биљоједи и могу бити пољопривредне штеточине (врсте рода Silpha). Представници рода Necrophorus су типични лешинари. Они ситне угинуле животиње (глодаре, птице) укопавају у земљу (отуда име и бубе гробари) и на њих полажу јаја. Ларве се хране месом животиње у распадању. Њихов значај је у томе што убрзавају процес распадања угинулих животиња у природи. Најчешћа врста из овог рода је буба гробар N. vespillio. Од предаторских представника у нашим лишћарским шумама је врло честа врста Xylodrepa quadripunctata која се храни гусеницама разних лептира. У свету је описано око 2.000 врста углавном у тропским областима. У Европи је заступљено 30–35 врста, у Србији око 15.

ЛИТЕРАТУРА: R. Mikšić, „A contribution to the spread of Silphidae in Yugoslavia", Acta Еntomologica Jugoslavica, 1971, 7, 2; Н. Танасијевић, Д. Симова Тошић, Посебна ентомологија, I–II, Бг 1985; Љ. Михајловић, Шумарска ентомологија, Бг 2008.

Љубодраг Михајловић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)