БРЕЈЕ, Луј

БРЕЈЕ, Луј (Bréhier, Louis Réne), византолог (Брест, Француска, 5. VIII 1868 – Ремс, Француска, 13. X 1951). Студије завршио на Сорбони 1890, након чега је као професор историје службовао у неколико лицеја. Докторирао 1899. на Сорбони и од 1903. до одласка у пензију 1938. предавао античку и средњовековну историју на универзитету у Клермон-Ферану у јужној Француској. Путовао у Венецију, Атину и Цариград (1910), затим у Рим, на Сицилију (1912) и Свету Гору (1930). Једна од његових студија посвећена је великом расколу из 1054 (Le schisme oriental du XIe siècle, Paris 1899). Неки његови радови били су окренути историји и уметности Јужних Словена (L'architecture serbe au moyen-âge, Paris 1921; „Српске цркве и романска уметност", Старинар, 1922, 1; „Les missions chrétiennes chez les Slaves au IX^e^ siècle", у: Monde Slave, IV, Paris 1927). Његова књига о иконоборству (La Querelle des images, Paris 1904) један је од првих покушаја да се прикаже тај важан и сложен феномен византијске историје. Пред крај своје научне каријере објавио је волуминозни тротомни приручник Византијски свет (Le Monde byzantin, Paris 1947--1950). Први том Живот и смрт Византије (1947) обухвата главне догађаје из политичке историје. Други том овог дела, Институције Византијског царства (1949), даје преглед административног уређења Византије, док је трећи, Византијска цивилизација (1950), посвећен византијској култури, а преведен је и на српски језик (Бг 1976).

ЛИТЕРАТУРА: R. Guilland, „Louis Bréhier", Byzantinoslavica, 1952--1953, 13; „Louis Bréhier (1868–1951)", Revue des étude byzantines, 1952 /1953/, 10; Византијска цивилизација, (библ.), Бг 1976; Ж. Кодрон, „Живот и дело Луја Брејеа", у: Византијска цивилизација, Бг 1976.

Радивој Радић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)