БРАЈКОВИЋ, Драгомир

БРАЈКОВИЋ, Драгомир, песник (Писана Јела код Бијелог Поља, 10. XII 1947 – Београд, 29. XI 2009). Завршио Филолoшки факултет у Београду. Радио у Редакцији за културу Радио Београда. Поезију му обележава наглашена лирска интонација, део тзв. стражиловске линије српског песништва (Б. Радичевић, М. Црњански, Р. Ратковић, С. Раичковић и др.). У слободном и везаном стиху постиже стишани лирски говор емотивне, повремено и хуморне нијансираности (Слово о постању, Бг–Никшић 1994). Рафинирано сведочи о руралном свету северне Црне Горе, о историјским искуствима, политичким и идеолошким расколима (Крвава свадба у Брзави, Бг 1976; Повратак у Црну Гору, Бг 1981; Моје се зна, Бг 2007), дајући значајан допринос обнови завичајне и родољубиве тематике. Пише песме за децу (уз две антологије савремене поезије за децу), саставља антологије и хрестоматије (Боготражитељи, Бг 2001; Виш Србије по небу ведроме, Бг 2003; Међу својима, Бг 2004; Песмотворци песмотворцу: Српски песници Доситеју, Бг 2009), негује пародију (Од версах мештри, Бг 1985), путописну прозу (Многолика Кина, Ваљево 1983) и есеје о својим омиљеним писцима (Око стожера, Бг 1989; Десанка Максимовић или слово о љубави, Бг 1995; Десанкине опоруке, Бг 1998; Повратак Јована Дучића, Бг 2001). На италијанском изашла му је збирка Discorso sulla genesi (Бари 1996). Добитник је награде „Милан Ракић", „Лаза Костић", Октобарске награде града Београда, и др.

ДЕЛА: поезија: Велико путовање, Н. Сад 1970; Пролеће у Техерану, Бг 1972; Ледене горе, јужна мора, Бг 1983; Кроз подвиге – у читанке, Краг. 1983; Пут у речи, Н. Сад 1987; Ватра у рукама, Бг 1991; Староставник, Бг–Пг 1999; Троглас, Бг 2004; Песма у песми, Бг 2008;

ЛИТЕРАТУРА: С. Ракитић, „Песник и завичај", у: Д. Б., Слово о постању, Бг–Никшић 1994; М. Јефтић, Порекло наде, Бг 2000; М. Перишић, Анђео историје и дневни послови, Бг 2004; И. Негришорац, „Песма као задушна свећа", ЛМС, мај 2008.

Иван Негришорац

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)