БЕОГРАДСКА МУМИЈА

БЕОГРАДСКА МУМИЈА, мумија коју је 1888, с пута по Египту, донео адвокат Павле Риђички, Србин племићког порекла из Мокрина, и поклонио је Народном музеју у Београду. Била је изложена у Задужбини капетана Мише Анастасијевића, у којој се до I светског рата налазио Народни музеј. За време аустро-угарског бомбардовања граната је разбила стаклену витрину у којој се мумија налазила. Пренета је потом у нову зграду Музеја. Године 1986. позајмљена је Галерији умјетности несврстаних земаља у Подгорици. Враћена је 1992. на молбу Катедре за археологију Блиског истока Филозофског факултета у Београду, на којој се и данас налази. Њеним проучавањем бавили су се Бранислав Анђелковић, Викторија Асенси Аморос из Париза и Емили Титер из Чикага. Једна је од ретких мумија у којој су заједно с покојником сахрањена и два папируса (у свету их укупно има око 40). Папирус који је стајао испод леве руке садржи део текста Књиге мртвих (191. поглавље), а други је готово немогуће извући због лошег стања целе мумије које је последица дугогодишње небриге. Покојник се звао Несмин, био је свештеник у храму бога плодности, а потицао је из угледне породице, из места Адкминам, низводно од Луксора. Био је висок 165 цм, око 50 година стар, а поред врата имао је златни амулет посвећен богу правде и космичког поретка, Маату.

ЛИТЕРАТУРА: National Geographic, феб. 2007, српско издање.

Обрад Станојевић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)