БОГОЈЕВО

БОГОЈЕВО, село на западној периферији Бачке, у општини Оџаци. Налази се на западној периферији бачке плеистоцене терасе према алувијалној равни Дунава широкој 2 км. На другој страни Дунава алувијална раван је још ужа тако да је овде формиран прелаз преко реке, који је функционисао још у средњем веку, а на хрватској страни штитила га је Ердутска тврђава. Северно од села 1870. изграђена је железничка пруга, где су возови скелом прелазили Дунав, а 1911. изграђен је друмско-железнички мост. Ту се данас налази гранични прелаз са Хрватском. Ка њему су усмерени пруга и путеви из правца Оџака и Апатина. Оџаци су удаљени 15 км. Најстарији помен о селу је из 1691, а од 1755. овде се насељавају Мађари који временом постају већинско становништво. Године 2002. било је 2.120 становника, од којих 54,4% Мађара, 17,6% Рома (живе у издвојеном засеоку близу Дунава) и 13,5% Срба. Отварањем граничног прелаза Б. добија елементарне угоститељске и трговачке функције карактеристичне за погранична места.

Слободан Ћурчић

У ареалу села констатоване су четири некрополе. Три су из раздобља аварске доминације: некропола I, на сектору циглане, у близини Римских шанчева (72 гроба), некропола II, јужно од друма Б. – Српски Милетић (четири гроба) и некропола IV, дуж железничке пруге (220 гробова). Према налазима карактеристичних делова појасних гарнитура, претежно језичаца и окова, као и наушница, некрополе I, II и IV датоване су у време другог аварског каганата, тј. у VIII в. Некропола III, регистрована на локалитету Бибоја улица, из каснијег је раздобља (X–XI в.) и одговара белобрдској култури. Истражено је 40 гробова у правилним редовима, без конструкција. Међу налазима карактеристичне су наушнице од бронзане жице, са „S" завршетком и привеском од купасто увијене жице. Највећи део археолошких налаза чува се у Градском музеју у Сомбору.

Весна Бикић

ЛИТЕРАТУРА: Д. Димитријевић, Ј. Ковачевић, З. Вински, Сеоба народа – археолошки налази југословенског подунавља, Земун 1962; Ј. Плеше, Општина Оџаци – географска монографија, Н. Сад 1976; Н. Станојев, Некрополе X–XV века у Војводини, Н. Сад 1989; С. Ћурчић, Насеља Бачке – географске карактеристике, Н. Сад 2007.

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)