БЕОГРАДСКА ИНДУСТРИЈА ПИВА

БЕОГРАДСКА ИНДУСТРИЈА ПИВА (БИП), фабрика пива, слада и безалкохолних пића. Производња пива у Србији има дугу и богату традицију. Почетком те производње сматра се 1839, али је тек 1872. започела масовна индустријска производња у пивари коју је основао Игњат Вајферт, а која је 20-их година XX в. достигла производњу од близу 120.000 хл годишње. После II светског рата она је национализована и преименована у пивару „7. јул". Већ 1880. Игњат Бајлони је у самом центру Београда основао своју, веома модерну пивару у којој се, поред пива, из сопствених артешких бунара производила и минерална вода „Скадарлија". И ова пивара је после II светског рата национализована и преименована у пивару „Београд". Ван Београда пиво се производило и у Чачку (пивара „Крен и Станковић", касније „Овчар"), Сремској Митровици (пивара „Weiss und Schon", касније „20. октобар") и Лесковцу (пивара „Тома Костић"), што ће се показати значајним у погледу пословног удруживања. БИП je настаo 1963. интеграцијом пивара „7. јули" и „Београд" и компаније „Безалко", а овако насталој корпорацији 1967. придружилe су се пиваре „Овчар", „20. октобар" и „Тома Костић". Истовремено је у Чачку основана фабрика слада, која је у то време била једна од највећих у Европи, с циљем да својом производњом задовољи све потребе поменутих пивара. Непосредни резултат ових интеграција били су нагло повећање и обогаћивање производње, интензивни технолошки развој и експанзија на тржишту. Већ 1971. са око 2.000 запослених радника произведен је милионити хл пива, што је БИП ставило у ред највећих произвођача пива у Европи. За квалитет својих производа БИП је, рачунајући и награде које су пре интеграције добиле компаније од којих је настао, освојио 155 златних медаља (прва је добијена на Светској изложби у Паризу, 1889), седам кристалних пехара, три Оскара за квалитет и три трофеја за високи међународни квалитет. Последње признање – златну медаљу за мултивитамински нектар и сребрну медаљу за светло пиво – добио је у Бриселу на изложби „Monde Selection" 2005. Од 2007. БИП је у власништву конзорцијума „Alita AB" из Литваније, којем је продат за суму нешто већу од 21,4 милиона евра.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Вучо, Развој индустрије у Србији у ХIХ веку, Бг 1981; Д. Петровић, Историја индустрије Београда, I–II, Бг 2006.

Владан Ђорђевић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)