БОГДАНОВИЋ, Константин С.

БОГДАНОВИЋ, Константин С., правник, политичар, публициста (Рума, 14. III 1811 – Нови Сад, 10. V 1854). Права студирао у Пешти (1830) и Братислави (1832). Радио као адвокат у Руми до 1842, када је прешао у Србију, поставши секретар Државног савета и члан Друштва српске словесности. Као ватрени обреновићевац, заједно са свргнутим кнезом Михаилом, преселио се у Нови Сад и учествовао у припреми Катанске буне. Потом одлази на усавршавање у Немачку, Француску и Енглеску (1845–1847). Марта 1848. покренуо је политички лист Вестник, који је прво излазио у Пешти, потом у Новом Саду, Сремским Карловцима и Земуну. Лист је 1849. постао званични орган Војводства Србије. Током револуције 1848–1849. био је посланик Руме на Сабору у Загребу и кратко време први секретар патријарха Рајачића, али је због сукоба с њим доспео у затвор. Био је члан изасланства Главног народног одбора у Бечу, чији је задатак био да одреди територијалне границе Војводине пре завршетка рата. Сматран је једним од најобразованијих Срба из Угарске тог времена. Бавио се политичком и правном историјом, а његово главно научно дело је Историја српског устава (Н. Сад 1861). Убраја се и међу најзначајније српске писце књижевне и позоришне критике 40-их година XIX в. Од 1830. објављивао преводе у Летопису Матице српске, потом критике (дела Ј. С. Поповића, Ј. Стејића, Н. Грујића и др.) и полемике (са Ј. С. Поповићем). Залажући се за научно утемељену критику на књижевним принципима, у некој врсти модернизованог класицизма блиског романтизму, дао је важан прилог почецима српске теорије критике. Бавио се и преводилачким радом, писао је поезију и басне. Своје прилоге из историје, књижевности и друштвених наука објављивао је и у Сербском народном листу, Сербским народним новинама, Седмици и Бачкој вили. Аутор је недовршене историје у рукопису Споменици народа Србског.

ЛИТЕРАТУРА: И. Огњановић, Коста Богдановић, Гробови знаменитих Срба што су им кости у Новом Саду укопане, Н. Сад 1890; В. Стајић, Константин Богдановић, Новосадске биографије из архива новосадског магистрата, Н. Сад, I 1936; II 1937; III 1938; IV 1939; VI 1956; Ј. Савковић, „Константин Богдановић у српском народном покрету 1848–49. године", ЗМСДН, 1954, 6; Д. Живковић, Почеци српске књижевне критике, Бг 1957; Ј. Деретић, Почеци српске књижевне критике: Изабрани критички радови, Н. Сад – Бг 1977; В. Ђ. Крестић, Историја српске штампе у Угарској, 1791–1914, Н. Сад 1980; П. Палавестра, Историја српске књижевне критике, Н. Сад – Бг 2008.

Душан Иванић; Василије П. Крестић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)