БРАНКО ЋОПИЋ

БРАНКО ЋОПИЋ, књижевна награда основана у част једног од најпопуларнијих и најчитанијих српских писаца. Постоје три награде с таквим именом. Прва је додељивана у Београду, у периоду 1985–1992, за најбоље хумористичко-сатиричко дело, и то не само у књижевности. Друга је додељена само једном, у Бањалуци 1990. За књижевност и културу најзначајнија је трећа награда коју додељује Задужбина Бранка Ћопића, основана 1989. бригом пишчеве супруге Богданке, а под старатељством Српске академије наука и уметности. Награда се додељује сваке године за нова прозна и песничка дела написана на српском језику. Међу добитницима су и: Милован Данојлић, Ђорђо Сладоје (1992), Борислав Михајловић Михиз, Давид Албахари, Драган Колунџија, Милутин Петровић (1993), Вида Огњеновић, Рајко Петров Ного (1994), Данило Николић (1995), Милица Мићић Димовска, Мирослав Максимовић и Милосав Тешић (1996), Радован Бели Марковић, Јован Радуловић, Златко Красни, Милан Ненадић (1997), Владислав Бајац, Вук Крњевић (1998), Михајло Пантић, Драган Јовановић Данилов, Новица Тадић (1999), Светислав Басара, Војислав Карановић (2000), Мирослав Тохољ, Саша Радојчић (2001), Ненад Теофиловић, Гојко Божовић (2002), Милован Марчетић, Лабуд Драгић (2003), Ранко Рисојевић (2004), Ласло Блашковић, Ненад Милошевић (2005), Владимир Кецмановић, Драган Хамовић (2007), Лаура Барна, Дејан Алексић (2008), Љубивоје Ршумовић, Миодраг Раичевић (2009), Емир Кустурица, Иван Негришорац (2010) и др.

ИЗВОР: Архива Задужбине Бранка Ћопића.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Стојковић, Лексикон литерата лауреата: Српске књижевне награде 1839–2002, Бг 2004.

Иван Негришорац

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)