БОЛИЦА КОКОЉИЋ, Живо (Џиво)

БОЛИЦА КОКОЉИЋ, Живо (Џиво), песник, судија (Котор, 1599 – Котор, 1685). Припадао је књижевној породици Кокољић Болица. Студије права завршио у Падови. Као угледни племић учествовао у власти комуне, у више избора био судија и которски изасланик у Венецији, а пет година (1658–1663) заповедник млетачке ратне галије. Деценијама је учествовао у јавном, културном и књижевном животу Котора и био привржен млетачкој управи, о чему сведоче многе његове песме. Био је заслужан за рад, можда и за оснивање, једне академије која је утицала на књижевни живот тога времена у Котору, Accademia de' Rischiarati (Академија расветљених). Поезијом се бавио од 30-их година XVII в. и био најплоднији барокни песник у Боки. Највећи део његове поезије је пригодног карактера (посланице, панегирици, осмртнице, локална збивања и др.), с великим бројем књижевноисторијских, историјских и културноисторијских података, с много реминисценција на Котор. У историјском спеву Подухват скадарског паше Мехмеда Варлачија који се дуго борио против Котора описао је турски напад на Котор 1657. Писао је и љубавну поезију, с битним одликама барокне лирике (бизарни мотиви, мотив пролазности лепоте и младости; стилске претераности, досетке, игре речима), религиозну, религиозно-рефлексивну, рефлексивну, сатиричну лирику и песме „од кола". Песме на италијанском су претежно у форми сонета и мадригала; песме на народном су у типичној барокној полиметрији (осмерци, дванаестерци; катрени, секстине, дистиси). У засебној су целини Илирски састави (Composizioni Illiriche), најобимнија збирка поезије на народном језику (назива га „словински језик мили") у бококоторској књижевности тога доба. Песниково „словинско" осећање израз је истог барокног словенства својственог дубровачким барокним писцима.

ДЕЛО: М. Пантић (прир.), Поезија, Цт 1996.

ЛИТЕРАТУРА: М. Пантић, Књижевност на тлу Црне Горе и Боке Которске од XVI до XVIII века, Бг 1990.

Злата Бојовић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)