БРЕТОН, Андре

БРЕТОН, Андре (Breton, André), песник, есејист (Тенжбре, Орн, 9. II 1896 – Париз, 28. IX 1966). Као студент медицине, мобилисан по избијању I светског рата. У неуропсихијатријском центру у Сен-Дизјеу открива Фројдову методу „слободних асоцијација", која ће постати основа његове теорије о „аутоматском писању". Учествовао у дадаистичком покрету Т. Царе и основао часопис Littérature (1920), а затим с Елијаром, Переом, Арагоном, Супоом, Десносом и др., основао надреалистички покрет чији програм објављује у Манифесту надреализма (Manifeste du surréalisme, Paris 1924; Круш. 1961). Рационализму супротставља плодотворно лудило (Nadja, Paris 1928; Нађа, Бг 1999) и љубав (L'Amour fou, Paris 1937), а поезији приписује творачку и превратничку моћ која треба да допринесе ослобађању човека од свих принуда. У Другом надреалистичком манифесту (Second manifeste du surréalisme, Paris 1930; Три манифеста, Круш. 1979) покушава да повеже психоанализу и марксизам, а у тексту Спојени судови (Les Vases communicants, Paris 1932) анализа сна претвара се у критику савременог друштва. У раздобљу између два рата сретао се и сарађивао са М. Ристићем и другим српским надреалистима, објављивао текстове у њиховим гласилима, учествовао у њиховој анкети о жељи и дао значајан допринос развоју српског надреалистичког покрета. Гашењем српских надреалистичких публикација, крајем 1932, ова сарадња престаје, али се српски надреалисти позивају на Б. и после тог периода. Узмичући пред вишијевским режимом, 1941. одлази у Америку. По завршетку рата враћа се у Париз и обнавља надреалистичку групу, али надреализам тада више нема некадашњи значај и утицај. На српски је преведена и његова поезија (Фата моргана, Круш. 1965) и интервјуи (А. Парино, О надреализму, Бг 2010).

ДЕЛА: и Ф. Супо, Les Champs magnétiques, Paris 1919; Le Surréalisme et la peinture, Paris 1928; Anthologie de l'humour noir, Paris 1940; Prolégomènes à un troisième manifeste du surréalisme ou non, Paris 1946; Arcane XVII, Paris 1947.

ЛИТЕРАТУРА: Х. Капиџић Османагић, Српски надреализам и његови односи са француским, Сар. 1966; Д. Матић, Андре Бретон искоса, Бг 1978; М. Надо, Историја надреализма, Бг 1980; Ј. Новаковић, Бретонов надстварни свет. Прилог надреалистичкој поетици имагинарног, Бг 1991; Типологија надреализма, Бг 2002.

Јелена Новаковић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)