БЕРТОЛИНО, Никола

БЕРТОЛИНО, Никола, преводилац, есејиста (Буенос Ајрес, 3. VIII 1931). Од 1947. живи у Београду, где је завршио Филозофски факултет (група за француски језик и књижевност). Био секретар Модерне галерије, стручни сарадник Филолошког факултета, помоћник управника (од 1964) и шеф Одељења за документацију Музеја савремене уметности (од 1967). Био је уредник у издавачким предузећима БИГЗ и Нолит (1971–1991), председник Удружења књижевних преводилаца Србије и члан редакције часописа Мостови. Преводи дела француских (Арагон, Иго, Аполинер, Расин, Бодлер, Рембо и др.) и руских песника (Љермонтов, Јесењин, Пушкин, Пастернак), али и романе, есеје и студије из разних хуманистичких дисциплина. Приредио научна издања дела М. Црњанског (Путописи, 1, 2; Код Хиперборејаца; Књига о Микеланђелу) и М. Ристића (Око надреализма). У својим ауторским књигама (Феномен Рембо, Бг 1991), у пропратним текстовима преведених књига и у прилозима по периодици Б. је указивао на класична дела, а посебно на оне опусе француске књижевности, који су пресудно обликовали модерну књижевност. Добитник је награда „Милош Н. Ђурић" за превод поезије В. Игоа Црна сунца (1973) и Удружења књижевних преводилаца Србије за животно дело (1996).

ДЕЛА: Rimbaud ou la poésie objective, Париз 2004; Завичаји, Бг 2004; Нови завичаји, Бг 2008.

ЛИТЕРАТУРА: М. Данојлић, „Ново Цвеће зла: преводи Николе Бертолина", ЛМС, 1971, 407, 3; „Избор из Аполинерове поезије: Ред и пустоловина", ЛМС, 1975, 415, 6; Т. Крагујевић, „Биће поезије", ЛМС, 1991, 448, 6; М. Смиљанић Спасић, „Николина Бертолино", Преводилац, 1996, 1–4; З. М(артинов), „Распамећени завичаји", Свеске, 2005, 78.

Јелена Новаковић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)