БОРИ, Имре

БОРИ, Имре (Bori Imre), историчар књижевности, критичар, универзитетски професор (Бачко Градиште, 28. XII 1929 – Нови Сад, 22. IV 2004). Дипломирао на Вишој педагошкој школи, потом на Катедри за мађарски језик и књижевност Филозофског факултета у Новом Саду. На Катедри за мађарски језик и књижевност ради од 1960. као асистент, а потом је биран у свим звањима. Докторирао је 1964. Био је директор Института за мађарски језик, књижевност и хунгаролошка истраживања, главни уредник часописа Hungarológiai Közlemények и часописа Híd (1984–2004). Редовни члан САНУ и спољни члан Мађарске академије наука. Почасни председник Мађарског друштва за историју књижевности. Добитник је књижевних награда „Хид" (1965, 1969, 1971), „Корнел Сентелеки" (1979), „Pro Cultura Hungarica" (1995), награде за животно дело Друштва књижевника Војводине (1998) и награде „Сечењи" Републике Мађарске (2003). Најзначајнији историчар мађарске књижевности у Војводини. Области његовог научног интересовања су у првом реду мађарска књижевна авангарда (A magyar irodalmi avantgarde I-III. A szecessziótól a dadáig, Н. Сад, 1969, A szürrealizmus ideje, Н. Сад 1970, Az avantgarde apostolai, Н. Сад 1971), као и почеци мађарске модерне књижевности (A magyar irodalom modern irányai, I-II, Н. Сад 1985, 1987). Друга област интересовања Б. је мађарска књижевност у Југославији, односно у Војводини (Књижевност југословенских Мађара, прев. В. Ротбарт, Н. Сад 1976). До краја живота радио је на допуни нових издања свог најзначајнијег дела. Трећа област научног рада Б. је истраживање мађарско-српских, односно мађарско-јужнословенских књижевних веза (Irodalmak – kölcsönhatások, Н. Сад 1970). Од нарочитог значаја су његове студије о заједничким цртама мађарске и јужнословенске авангардне књижевности. Саставио је и неколико антологија народне књижевности, авангардне књижевности и избор текстова из хиљадугодишњег присуства мађарске културе у Војводини. Написао је неколико запажених монографија: о Миклошу Раднотију (Н. Сад 1965), Лајошу Кашаку (и Е. Кернер, Будимпешта 1967), Мирославу Крлежи (Н. Сад 1976), Ђули Крудију (Н. Сад 1978), Ференцу Фехеру (Н. Сад 1978), Ервину Шинку (Н. Сад 1981), Жигмонду Морицу (Н. Сад 1983), Дежеу Костолањију (Н. Сад 1986), Иви Андрићу (Поглед на приповедачко дело Иве Андрића, Н. Сад 1992), Корнелу Сентелекију (Н. Сад 1994). Монографија о поезији Атиле Јожефа објављена је постхумно (Н. Сад 2005). Значајна је и његова публицистика у којој критички реагује на појаве у мађарској мањинској култури.

ЛИТЕРАТУРА I. Szeli, Az összehasonlító irodalom egy változatáról, Н. Сад 1972; P. S. Csáky, Bori Imre – bibliográfia, Н. Сад 1994; K. Jung, „Károly egy hiedelem cáfolatának kezdetei. Bori Imre kezdeményezései a jugoszláviai magyar néprajzkutatás terén", Еtnographia, 1995, 1; L. Gerold, поговор, у: I. Bori, A jugoszláviai magyar irodalom története, Н. Сад 2007.

Јанош Бањаи

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)