БИБИЋ, Петар

БИБИЋ, Петар, сликар, вајар, графичар (Велушић код Дрниша, 3. II 1893 ‒ Београд, 17. I 1971). Вајарство и курс фигуралног цртања на Академији у Паризу завршио 1923. По повратку у Сплит излагао до 1929, када је прешао у Скопље где се у наредних 10 година бавио конзервацијом и рестаурацијом фресака. Као члан Друштва ликовних уметника Вардарске бановине заједнички и самостално излагао између 1935. и 1938. Као предавач на Катедри за архитектонику, народну архитектуру и уметност Техничког факултета у Београду хонорарно радио 1939–1945. Као члан УЛУС-а редовно излагао на изложбама у земљи и иностранству. Аутор је више стотина графичких листова у техници бакрописа и акватинте. Као сликар, у првом реду пејзажиста, оставио је обиман и стилски уједначен опус заснован на поетици контролисаног експресионизма прожетог духом интимизма. Међу графикама најуспелије су оне настале између 1923. и 1954 (У цркви, Свети Дух, Маријанска идила, Рибарска лађа у луци, Стара Млиница, Из старог Скопља, Поглед на Кратово, Из сећања на Македонију), а међу сликама оне с мотивима из Далмације (Ентеријера Старе цркве Св. Мартина у Сплиту), Македоније, манастира Дечана и Београда. Као вајар био је претежно портретиста и аутор попрсја и биста превасходно учесника НОР-а (Попрсје Божидара Аџије у Дрнишу и народног хероја Милице Павловић у Београду). Радио је прво у духу академског, а затим социјалистичког реализма (Споменик борцима НОР-а у Јакову, Споменик палим борцима и жртвама фашизма у Параћину, Споменик рудару у Бору). Посебно место заузима његов Маузолеј Бибића у Велушићу, изведен у облику средњовековних стећака и украшен мозаицима.

ЛИТЕРАТУРА: У. Рајчевић, „О Петру С. Бибићу, сликару, графичару и вајару (1893–1971)", ЗМСЛУ, 1989, 25; Ј. С. Радојчић, Срби: Српска Крајина, Далмација, Славонија, Хрватска, Бг 1994.

Никола Кусовац

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)