БАЧКО–ПОТИСКА ШТЕДИОНИЦА

БАЧКО–ПОТИСКА ШТЕДИОНИЦА, штедионица основана 1873. ради кредитирања пољопривредне и занатске производње, као и пласмана аграрних и занатских производа Срба занатлија, трговаца и сељака. Основана је од улога велепоседника и трговачког капитала, у време привредне кризе у Угарској. Била је локалног карактера и ограничених кредитних могућности. Утицала је на развој новчарства у Бачкој у време када се осећао општи недостатак новца. Кредите је давала на основу опште праксе у Угарској, на иметак, а не на личност. Основни капитал штедионице био је 100.000 круна подељен на 50 деоница у вредности од 200 круна. Оснивачи су били угледни грађани Старог Бечеја: адвокати Иван Влаховић, Паја Мартиновић и Владан Војновић, велепоседници Милан Гагић, Глиша Хорвацки, Игњат Живков Аксин и Ђорђе Татић, чиновник Александар Шандор Ивановић, свештеник Јован Степанов, инжењер Стеван Врбашки, апотекар Војко Поповић и трговац Лука Мравић. Штедионица је имала надзорни одбор, главног управитеља (Иван Влаховић), књиговођу, благајника и адвоката. Сваке године одржавана је годишња скупштина ради подношења годишњег извештаја о раду, утврђивања пословања, прихода и расхода и одређивања дивиденде. Извештаје о годишњем пословању штампала је на српском и мађарском језику. Пословала је до избијања рата 1914, када је доживела судбину других српских националних и привредних установа и била угашена 1916.

ЛИТЕРАТУРА: К. Чехак, Раднички покрет у Банату до оснивања Социјалдемократске партије Угарске 1868–1890, Н. Сад 1971.

Јован Пејин

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)