БУРИЋ, Илија

БУРИЋ, Илија, физичар, универзитетски професор (Мокра Њива, Никшић, 28. IV 1925 – Београд, 23. V 1997). Дипломирао физику 1952. на Природно-математичком факултету у Београду, а докторску дисертацију „Флуоресцентни индикатор хинолинске групе" одбранио 1958. Од 1954. радио на Фармацеутском факултету у Београду, где је 1973. изабран за редовног професора. На истом факултету био управник Института за физику и математику (1962–1990) и декан (1979–1981). Руководио Лабораторијом за луминисценцију Института за физику, председавао Саветом Института и био управник Одељења за Оптику. У оквиру усавршавања и научне сарадње боравио у лабораторији за луминисценцију код професора Данијела Кирија у Паризу, на Карловом универзитету у Прагу, ФИАН-у (Институту за физику Академије наука) у Москви, као и на Универзитету у Петрограду. Научна активност везана је за истраживања у области луминисценције. Ту област физике је унапредио настављајући рад С. Шљивића, посебно у области флуоресценције материјала који садрже халогене елементе.

ДЕЛА: и S. Šljivić, K. Nikolić, „Das Chinolin als Fluorescenzindikator", Zeitschrift für analytische Chemie, 1955, 145; и K. Velašević, S. Šljivić, „Les sels fluorescents de la papaverine avec les halogenuers", Les Comptes rendus de l' Académie des Sciences, 1963, 257, 4153; и K. Nikolić, D. Curie, „Durées de vie des complexes luminescents obtenus avec le chlorure de menganèse et les dérivés méthyles de la quinoléine", Comptes rendus de l' Académie des Sciences, 1970, B271, 962.

ЛИТЕРАТУРА: М. Меденица, Д. Ивановић (ур.), 60 година Фармацеутског факултета у Београду 1945–2005, Бг 2006.

Дејан Пантелић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)