БОЖОВИЋ, Радоман
БОЖОВИЋ, Радоман, економиста, политичар (Шипачно код Никшића, 10. I 1953). Дипломирао на Економском факултету у Суботици (1975), магистрирао на ЕФ у Београду (1978), а докторирао на Правном факултету у Београду (1981; Друштвена својина у систему социјалистичког самоуправљања, Бг 1984). Радио на ЕФ у Новом Саду и Суботици у свим звањима, а редовни професор на предмету Политичка економија постао 1990. На студијским усавршавањима боравио на Универзитету „Карл Маркс" у Будимпешти и Универзитету „М. Л. Кинг" у Халеу. Био је председник Општинског комитета Савеза комуниста у Суботици (1988–1989), председник Извршног већа АП Војводине (1989–1991), народни посланик (1990–1991), председник Владе Србије (23. XII 1991 – 10. II 1993), председник Већа грађана Савезне скупштине Југославије (1993–1996), директор Генекс групе (1999–2000), директор брокерске куће „B&C Investments" (2001–2005). Премијер Србије постао је након што је Драгутин Зеленовић поднео оставку. Влада Б. радила је у тешким условима, током распламсавања рата у Хрватској, а нарочито након што је Савет безбедности УН, 30. V 1992, усвојио Резолуцију 757, којом се од држава чланица захтевало да прекину све економске, финансијске, културне и спортске везе са Србијом. То је довело до обустављања производње у 40% фабрика и до месечне инфлације од преко 100%. Влада Б. усвојила је пакет закона за ублажавање санкција, али он није дао жељене резултате. Ипак, на основу тих закона ниједан радник, све док трају санкције, није могао бити отпуштен. Б. се залагао да се, током санкција СБ УН, поједине капиталне инвестиције (као што су путеви) привремено финансирају из примарне емисије. Током његовог мандата стопа инфлације износила је преко 20.000%. Пред крај мандата новинари су његову владу, због инфлације, оцењивали као „најгору српску владу", али је следећа, Шаиновићева влада по томе била још гора (са стопом инфлације од 35.208.832.482.988% у 1993). У условима илегалног увоза нафте, корупција је захватила и владу Б. Двојица министара из његове владе, министар трговине Сава Влајковић и министар индустрије Велимир Михајловић, осуђена су 1994. на по четири године затвора. Тим поводом је опозиција захтевала утврђивање одговорности и Б., али је тај захтев одбијен. Као председник Већа грађана СРЈ, Б. се често вербално сукобљавао са опозицијом, а лидер СРС Војислав Шешељ га је 1994. полио водом, због чега му је одузет имунитет и осуђен на три месеца затвора. Након 1996. Б. се повукао из активног бављења политиком и посветио се бизнису.
ДЕЛА: и Д. Жарковић, Политичка економија, I–II, Сента--Су 1984; Акумулација – привредни развој, Бг 1987.
ЛИТЕРАТУРА: С. Антонић, Заробљена земља: Србија за владе Слободана Милошевића, Бг 2002; Р. Љушић и др., Владе Србије 1805–2005, Бг 2005.
Слободан Антонић
*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)