Прескочи до главног садржаја

БРУНЕТИ, Владимир

БРУНЕТИ, Владимир, фармацеут, хемичар, бактериолог (Београд, 30. IV 1881 Београд, 5. VI 1980). Фармaцеутски факултет завршио 1903. у Бечу. У Берлину студирао природне науке и докторирао из хемије 1907. код нобеловаца Фишера и Нернста (Neue derivate aus amidonaphtholen und naphthylendiaminen). У току 1908. на Фарм. ф. Берлинског универзитета радио као асистент код проф. Томаса и бавио се испитивањем животних намирница. По повратку у Београд 1909. постављен је за хемичара у Државној хемијској лабораторији. Поново се вратио на Берлински универзитет 1911. и завршио бактериологију и курс из судске медицине. Као добровољац у балканским ратовима и I светском рату искористио је своје знање из бактериологије, фармације и хемије за успешно сузбијање колере и пегавог тифуса. За начелника Министарства народног здравља Краљевине СХС постављен је 1919. и учествовао у формирању: Комисије за израду прве Југословенске фармакопеје, Комисије за израду Закона за апотеке и апотекаре, Апотекарске коморе и Централног апотекарско-санитетског слагалишта с лабораторијом за израду галенских препарата, са седиштем у Београду и филијалама широм тадашње Југославије. У току 1919. ангажовао се у изради нацрта о оснивању Фарм. ф. у Београду (отворен тек 1939). У тадашњим окружним болницама првог реда основао је државне апотеке. Своју научноистраживачку каријеру завршио је као професор аналитичке хемије и хемијске технологије на Пољопривредно-шумарском факултету у Београду, где је радио до пензионисања 1932. За посебне заслуге одликован је Орденом Св. Саве III реда и Орденом Српског друштва Црвеног крста.

ДЕЛА: „Beitrag zur Kenntnis der Bosa", Zeitschrift für Untersuchung der Nahrungs- und Genussmittel, 1910, 20, 10; „Über serbisches Phlaumenmus des Jahres 1910", Zeitschrift für Untersuchung der Nahrungs- und Genussmittel, 1911, 22, 7; „Mémoire sur l'opium de la Macédoine serbe", Bulletin des Sciences Pharmacolologiques, 1918, 25, 34; Хемијске студије о култури мака и производњи опијума у Македонији, Бг 1951.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Крајновић, „Офенбехер-Милетић и Владимир Брунети (18811980)", InPharm, 1996, 4.

Душанка Крајновић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)