БАНАТИТИ

БАНАТИТИ, магматске стене горњокредне старости, откривене у румунском Банату и североисточној Србији. То није врста једне стене одређеног састава, него групни назив за серију интрузивних, субвулканских и вулканских стена претежно гранодиоритског до кварцдиоритског карактера. Одликују се порфироидном до порфирском структуром и масивном текстуром, а претежно су изграђене од зонарног плагиокласа андезинског састава, моноклиничног пироксена (диопсид), амфибола (хорнбленда), биотита и мало алкалног фелдспата и кварца. Овај назив увео је Б. Кота 1864. Данас је назив застарео и углавном га користе румунски геолози. У последње време уведен је термин банатитски магматски и металогенетски појас за регионалну зону горњокредних орудњених магматских стена, које су аналогне банатитској серији. Тај појас, с прекидима, протеже се од Апузена и румунског Баната, преко тимочке зоне у Србији и Средњогорја у Бугарској до Црног мора. За овај појас везана су највећа порфирска и масивно-сулфидна лежишта бакра и злата у Европи: Бор, Мајданпек, В. Кривељ, Челопек, Асарел и Елатсите.

ЛИТЕРАТУРА: B. Cotta, Über Eruptivgesteine und Erzlagerstatten in Banat und Serbien, Freiberg 1864.

Владица Цветковић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)