БАЛ

БАЛ (ит. ballo: плес, игра), свечаност са плесом. Врсте б. могу се одредити према значењу, месту одржавања, сврси, друштвеном сталежу и слично. Уобичајено је да се одржавају у вечерњим сатима и да се на њих долази у свечаним оделима и тоалетама, осим ако се не нагласи другачије – б. под маскама, маскенбал, костимирани б., дечји б., дворски, приватни, официрски б. и др. У првобитним друштвима игра је имала искључиво магијско-религијски карактер, али се касније једним делом развила у посебну врсту забаве. Игранке су биле и остале саставни делови свих народних окупљања. Народни плесови постепено су од средњег века улазили међу елиту на дворове, те су се тамо модификовали према потребама истицања достојанства и отмености. Први б. су се појавили у XIV в. на француском двору, а у XIX в. су добили комерцијални контекст. Били су познати дворски б. београдске младе буржоазије крајем XIX в., разни политички б., б. еснафских удружења, светосавски или б. Кола српских сестара и многи други б. организовани у добротворне сврхе (лечења болести, за сиротишта, незбринуту децу). Б. под маскама одржавају се и данас на Белу недељу у неким градовима и селима Србије. Има и посебних б. који се одржавају у празнична времена.

Весна Марјановић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)