БЕРОВИЋ, Загорка

БЕРОВИЋ, Загорка, интерниста, реуматолог (Вина код Књажевца, 5. VI 1900 – Београд, 26. IX 1988). Медицински факултет завршила у Загребу 1926, а специјализацију интерне медицине у Београду 1928. Иницијатор је изградње III Дома здравља „Борис Кидрич" у Београду, чији је директор била дуги низ година. Усавршавала се из реуматологије у Лондону. Отворила Реуматолошку амбуланту у III Дому здравља у Београду, затим организовала и упорно спроводила изградњу Завода за реуматологију у Београду, који је отворен 1965, а она постала његов први директор. Пензионисана 1977. Са кадровима које је школовала Завод је постао Институт за реуматологију, који је 1980. постао Наставна база Мед. ф. Својим лекарима обезбедила контакте са реуматолозима и сарадњу Института са многим реуматолошким центрима у свету (Велика Британија, СССР, Румунија, Бугарска, Чехословачка, Француска, Немачка, САД, Италија). Била је председник Реуматолошке секције СЛД (1961‒1980), Удружења реуматолога Југославије (1964‒1980) и њихов доживотни почасни председник, члан Европског реуматолошког удружења (EULAR) и почасни члан реуматолошких друштава САД, Француске и Чехословачке. Као председник Републичке комисије за реуматизам организовала је реуматолошку службу у Србији. Оснивач је часописа Acta Rheumatologica Belgradensia, кoји излази од 1971. Ауторка монографија Реуматска грозница (Бг–Зг 1954) и Реуматологија (Бг–Зг 1966). Организовала интернационални симпозијум о системским болестима везивног ткива у Игалу 1970. и Седми конгрес реуматолога Југославије у Херцег Новом 1976. Добитница је Октобарске награде за научна достигнућа града Београда (1967), златних плакета СЛД (1972), Дома здравља „Борис Кидрич" (1975), Реуматолошког института у Београду (1975) и 12. интернационалног конгреса у Прагу (1969). Одликована је Орденом заслуга за народ са златном звездом.

ЛИТЕРАТУРА: Познати српски лекари: биографски лексикон, Бг–Торонто 2005.

Властимир Младеновић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)