БРАУМАН, Едуард

БРАУМАН, Едуард (Braumann, Eduard), литограф (Магдебург, Пруска, прва половина XIX в. – Цитава, Саксонија, после 1899). Техником литографије овладао у Франкфурту на Мајни. Од 1846. до 1850. био „државни каменорезац" и руководилац новоотвореног литографског одељења Кнежевске штампарије у Београду. Поред званичних образаца, диплома и заглавља за писма, радио је и литографије. По одласку из Београда (1852), основао у Цитави завод за трговину литографијама, бакрорезима и другим графичким радовима. Београд је поново посетио 1897, а 1899. Народном музеју је даровао збирку сопствених литографија и листове израђене по његовим упутствима. У поклоњеној збирци било је и страних литографија, бакрореза и дрвореза историјске садржине. Литографисао је 13 табли за књигу Димитрија Аврамовића Описаниiе древностій у Светой (Атонской) Гори (Бг 1847). Као плод сарадње с Аврамовићем настале су политичке карикатуре надахнуте размирицама између Срба и Мађара у револуцији 1848 (као додатак Новина србских растуране у виду летака међу војвођанским Србима). Самостално и с Аврамовићем радио и карикатуре штампане у Шаљивцу, првом хумористичком часопису у Србији. Израдио више портрета значајних личности у Србији (Љ. П. Ненадовић, С. Книћанин). Цртеж Срби око гуслара, са неколико идентификованих представљених личности, копирао по истоименом делу Анастаса Јовановића. Панораму Београд – поглед на Дорћол нацртао и литографисао „по природи" 1849. Његови последњи радови са темама из свакодневног живота у Србији одштампани су у Шематизму за 1852.

ЛИТЕРАТУРА: М. Коларић, „Страни уметници у Београду у 18. и 19. веку", ГГБ, 1960, 7; Класицизам код Срба: Сликарство и графика, Бг 1966; Класицизам код Срба: Каталог цртежа и графика, Бг 1967; В. Краут, Цртежи 19. века у Србији, Бг 1992.

Милена Врбашки

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)