БЛАЗНАВАЦ, Војислав

БЛАЗНАВАЦ, Војислав, пуковник (Београд, 13. X 1869 – Београд, 19. V 1935). Син Миливоја Петровића Блазнавца и Катарине, рођене Константиновић, праунуке Јеврема Обреновића, брата кнеза Милоша. У Београду завршио шест разреда Реалне гимназије и Војну академију (1890). Своју војничку каријеру започео је као коњички потпоручник у Београду. Водник Краљевске гарде постао је 1892, а чин поручника стекао је 1893. Унапређен је у чин капетана II класе 1897, капетана I класе 1899, мајора 1902, потпуковника 1908. и пуковника 1913. Од 1899. је најпре ордонанс официр краља Александра Обреновића, а затим, до Мајског преврата, командант Краљеве гарде и ађутант краља. Обављао је дужност начелника коњице Дунавске (1904) и Моравске дивизијске области (1909–1910). У балканским ратовима био је ађутант команданта 3. армије, а од 1913. начелник коњице Дринске дивизијске области. У I светском рату био је командант Дринског коњичког пука и 5. пуковске окружне команде. На располагање Команди Шумадијске дивизијске области стављен је 1916. Од 1921. до 1926. био је привремени судија Дунавског дивизијског војног суда. Пензионисан је 1926. Носилац је српских, руских и црногорских одликовања, од којих су најважнија: српски ордени Белог орла са мачевима IV степена, ордени Белог орла V и III степена, као и руски Орден Св. Ане III реда.

ИЗВОРИ: Политика, 20. V 1935; Време, 20. V 1935; 21. V 1935.

ЛИТЕРАТУРА: Споменица на прославу 60-годишњице Краљеве гарде 1838–1898, Бг 1898; Споменица 75-годишњице Војне академије 1850–1925, Бг 1925; Ж. Живановић, Политичка историја Србије у другој половини XIX века, IV, Бг 1925.

Урош Татић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)