БЕЧКЕРЕЧКА ЕПАРХИЈА

БЕЧКЕРЕЧКА ЕПАРХИЈА, једна од епархија у Банату (уз Темишварску, Липовску, Карансебешку и Вршачку). Због мноштва Срба у периоду XVI‒XVII в. Банат је називан „Мала Рашка", а то је захтевало и одговарајућу црквену организацију. Основ да се седиште епархије смести у Великом Бечкереку, осим у томе што је био највећи град у Банату, лежао је у историјској прошлости будући да је то некада био град двојице српских деспота, Стефана и Ђурђа, који су у њему имали своју резиденцију (на шта и данас подсећа топоним Деспотовац). Осим тога, у околини Бечкерека манастир Хиландар имао је своја имања, којима је у то време управљао Св. Рафаило Банатски (почива у порти Грануличке цркве). Бечкерек је 1552–1718. био под турском влашћу, па је епархија вероватно основана у време патријарха Макарија, а свакако пре краја XVI в. Позната су само двојица епископа. Висарион се потписао (1609) на синђелији марчанског/вретанијског епископа Симеона (зв. Вретања), а Михаило је платио живопис припрате светогорског манастира Св. Павла (1687). Дешавало се да има истог епископа с Темишваром и Чанадом. После Велике сеобе Б. е. је спојена с темишварском епархијом.

ИЗВОР: Љ. Стојановић, Стари срски записи и натписи, I, Бг 1902.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Радонић, Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века, Бг 1950; Р. Тричковић, „Српска црква средином XVII века", Глас САНУ, 1980, 2.

Радомир Милошевић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)