БРЕКОВО

БРЕКОВО, село на јужној страни планине Мучањ, западно од ивањичке Моравице. Налази се на развођу Биљевачке реке (притоке Малог Рзава) на западу и реке Пањице (притоке Моравице) на истоку. До села долази локални пут, а општинско седиште Ариље удаљено је 22 км према североистоку. Насеље је дисперзивног типа, смештено на 700–940 м н.в. Чини га неколико заселака. У једном од њих, формираном уз пут, налазе се кратка улица и црква. Године 1476. помиње се Горње Б. са 11 кућа, а 1525. имало је 56 домова. Расељено је у време Велике сеобе. Ново становништво је досељено у XVIII в. из Херцеговине, са Златибора и Јавора, те из околних села. Село је 1921. имало 164 дома и 1.070 житеља, а 2002. 671 становника, од којих 99,4% Срба. У селу се налазе основна школа (почела с радом 1896), месна канцеларија, пошта и амбуланта.

Драгица Р. Гатарић

У селу се, под називом Брекова, налази црква посвећена Св. Николи. Она је, по предању, настала за време Немањића, мада за то нема сачуваних података. Претпоставља се да је подигнута око 1600, по узору на цркву истог патрона у оближњој Брезови. Страдала је у више наврата у XVIII и XIX в., а садашњи изглед добила је обновама 1765, 1824. и 1930. када јој је дозидана припрата. То је једнобродна грађевина која је паровима пиластара подељена на три травеја. Над средишњим травејем уздиже се купола цилиндричног тамбура, док су олтарски простор и западни травеј засведени полуобличастим сводовима, као и припрата. Храм је зидан ломљеним каменом, а данашњи кровни покривач од црепа првобитно је био од борове шиндре. Делимично оштећен живопис, најбоље сачуван у поткуполном простору и западном травеју храма, припада уметничким токовима друге четвртине XVII в. Иконографија и распоред фресака уобичајени су за епоху у којој су настали, изузев ретке представе троглаве Св. Тројице. Сликари, по свему судећи Грци, посебно су се истакли лепом обрадом ликова у доњим зонама, стојећим фигурама светитеља и попрсјима у медаљонима насликаним изнад њих, док су представе Великих празника у вишим зонама изведене грубље и са мање осећаја за детаљ. У храму се налази иконостас из ХIХ в. са три реда икона.

Владимир Џамић

ЛИТЕРАТУРА: „Делатност Завода за заштиту споменика културе у Краљеву од 1980. до 1988", Рашка баштина, 1989, 3; М. Шупут, Споменици српског црквеног градитељства ХVI–XVII век, Бг 1991; Географска енциклопедија насеља Србије, I, Бг 2001.

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)