БЕРИСЛАВИЋИ

БЕРИСЛАВИЋИ, хрватска властеоска породица. 1. Иваниш, српски деспот, јајачки бан (?, ‒ почетком 1514). Син Мартина Бериславића од Грабарја, био је 1494. капетан Сребрника у Босни. После смрти деспота Јована Бранковића краљ Владислав II поставио га је 1503. за деспота, оженио га Јовановом удовицом Јеленом и дао му пређашње поседе Бранковића, с двором у Купинику на Сави. Био је ангажован у одбрани јужних угарских граница и именован за бана Јајца (1511‒1513). Као католик изгледа да није уживао углед међу Србима и српском црквом, иако се заузимао за цркву и настојао да нагласи континуитет у односу на раније деспоте. 2. Стефан, српски деспот (?, око 1504 ‒ ?, 1535). Син Иваниша и Јелене Јакшић, деспотску титулу добио по смрти оца. Након турског освајања Београда 1521. са својим најамницима бранио више утврђења на угарско-турској граници, а после Мохачке битке 1526. освојио је од Турака Вуковар, Ердут и Борово. У борбама за угарски престо подржавао је Јована Запољу, а потом Фердинанда Хабзбуршког који му је 1527. поверио одбрану Бача, Фелеђхаза, Сотина и других градова. Због недостатка новца за издржавање најамника напустио је 1529. поменуте градове које су запосели Турци, због чега га је Фердинанд заточио у Будиму. Ослободивши се за време турског похода на Беч 1529, ступио је у службу Османлија који су му дали управу над ранијим поседима у Славонији. Повезао се са Запољом и сарађивао са босанским санџакбегом Хусрев-бегом, нападајући поседе Фердинандових присталица по Славонији. Помагао је Турке и приликом султановог похода на Угарску и Аустрију 1532. Покушавао је да се измири с Фердинандом, а затим је дошао у сукоб са Хусрев-бегом који га је и убио.

ЛИТЕРАТУРА: А. Ивић, Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања Потиско-поморишке границе (1703), Н. Сад 1929; Историја српског народа, II, Бг 1982.

Александар Крстић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)