БУСИНАЦ

БУСИНАЦ, бушинац, бушин (Cistus), род вечнозелених жбунова, високих 50–250 цм, из породице Cistaceae. Листови су наспрамни, цели, јајасти, елиптични, линеарно ланцетасти, длакави са обе или само са доње стране. Цветови су појединачни, крупни у пречнику 3–6 цм, ретко и до 10 цм, белих, ружичастих или љубичастих круничних листића, код неких врста са тамном пегом у основи латица. Прашници су многобројни. Плод је чаура са много ситних семена. Род обухвата око 20 врста распрострањених у Средоземљу, допирући до Канарских острва и Крима. Највећи број, 14 врста, налази се у западном Медитерану, док је у приморју Балканског полуострва заступљено 6 врста (C. salviaefolius, C. creticus, C. incanus, C. albanicus, C. monspeliensis и C. parviflorus). Са другим медитеранским вечнозеленим дрвенастим врстама, нарочито врстама рода Erica, образују на камењарима у Јадранском приморју жбунасте формације типа гариге под називом бушљици. Сличне заједнице на Пиринејском полуострву познате су као харал. У Македонији улазе у састав псеудомакије. Веома су декоративне врсте, а од неких се добија ароматично уље које се користи у козметици и као конзерванс.

ЛИТЕРАТУРА: E. F. Warburg, „Cistus L.", у: Tutin et al. (ур.), Flora Europaea, 2, Cambridge 1968.

Владимир Стевановић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)