БАЛЕТСКА ШКОЛА ЛУЈО ДАВИЧО

БАЛЕТСКА ШКОЛА ЛУЈО ДАВИЧО, основана је 1947. као Државна балетска школа, интеграцијом Балетског одсека при Музичкој академији и Балетског студија Опере Народног позоришта. Први директор била је Ани Радошевић, а наставници Нина Кирсанова и Миле Јовановић. Наставни план и програм за играчке предмете (класичан балет, класична подршка, историјска и карактерна игра) израдио је М. Јовановић према руској школи класичног балета. Историјске игре водила је Ј. Вајс, потом Г. Калановић, а ритмику и југословенски фолклор М. Магазиновић која је касније преузела и историјске игре, те историју игре и балета. Разреди су оформљени према знању из балета у оквиру две варијанте наставе, једна у трајању од шест, а друга од осам година. Први кадрови из ове школе стигли су у Народно позориште у сезони 1949/50, а од тада ова школа представља језгро београдског балета и балетске уметности у земљи и иностранству. Педагошки кадар је биран из редова искуснијих чланова балета, склоних педагошком раду, а у почетку су то били асистенти Н. Кирсанове и М. Јовановића – С. Мојић, С. Лакетић и Х. Јанош који су постали успешни педагози. Значајно место у педагошком раду припада и Т. Полонској, Р. Томић, Ј. Јанош, О. Јаковљевић, Г. Калановић, С. Марјановић, Д. Живановић и В. Штамбуку. Од 1952. подела на нижу (четворогодишњу) и средњу (двогодишњу) школу замењује се осмогодишњим школовањем као у већини земаља с развијеним балетским школством. Од 1960. Средња балетска школа узима име Луја Давича. Унапређивање наставе у школи реализовано је кроз сарадњу с иностраним балетским уметницима који су гостовали на нашим сценама, али и усавршавањем наставника на Државном институту позоришне уметности у Москви (ГИТИС) и на вишој школи у Санкт Петербургу. Скоро сви чланови Балета Народног позоришта и Савременог позоришта у Београду, као и велик број балетских педагога који су радили и у другим балетским школама, као педагози или репетитори у позориштима у земљи и иностранству, бивши су ученици школе, а било их је и у осталим југословенским позориштима.

Љиљана Мишић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)