БАСАРА, Светислав

БАСАРА, Светислав, књижевник (Бајина Башта, 21. XII 1953). Студирао италијански језик и књижевност. Један од најзначајнијих представника младе српске прозе, генерације писаца која је у књижевни живот ушла почетком 80-их година. Већ од самих почетака (Приче у нестајању, Бг 1982; Кинеско писмо, Бг 1984; Peking by night, Бг 1985) његово стваралаштво карактерише списатељска разиграност и постмодернистичко поигравање формом и садржином, те препуштање апсурду као парадигми модерног доба. Његови потоњи романи – Напукло огледало (Бг 1986), посебно Фама о бициклистима (Бг 1988), као и На Граловом трагу (Бг 1990) и Монголски бедекер (Бг 1992), потпуно су профилисали аутентичан и самосвојан прозни израз који карактеришу исписивање раблеовских алтернативних историја са заводљивом мешавином фикције, мистификације и историјских факата у којима све изгледа као привид и где је све могуће и дозвољено. У његовој прози све подлеже иронији, сумњи, релативизацији и варљивости, а многобројни парадокси и нелогичности утичу на то да се стварају паралелни светови и паралелна стварност који се каламбурски укрштају, као и иронизована машта с бизарностима овога света. Из оваквог сучељавања настаје специфичан хумор апсурда, који је, поред комичког ефекта, још на почетку његовог стваралаштва имао и етичку ноту, наглашену кроз одбијање и релативизовање свих ауторитета, идеологија, покорности, научне озбиљности и теоријске окошталости. Почетком 90-их година, под утицајем политичких збивања, његова проза се делимично удаљава од првобитног поетичког става, по којем уметност достиже своје највише вредности тек када говори о универзалним феноменима и прихвата ближи контакт с историјом и актуелном стварношћу, што је довело до трансформације хумора апсурда у наглашено сатирично сагледавање управо те и такве стварности. У романима Уклета земља (Бг 1996), Loony tunes: манично-параноична историја српске књижевности у периоду 1979–1990 (Бг 1997) и Света маст (Бг 1998) Б. гради сатирични ефекат супротстављањем јавног и тајног лица истог догађаја, о којем он приповеда тоном гротеске и сарказма, потпуно демистификујући и демонтирајући кулисе соцреалистичких псеудомитова. На таквом фону овај аутор је наставио своју стратегију приповедачког егоцентризма, потпуног задовољства приповедањем у првом лицу једнине, односно постулирањем апсолутне субјективности као поетичког става који постаје један од амблема целокупног његовог стваралаштва. Овакав пораст субјективности нужно је довео и до расапа текста структурираног на узрочно-последичним везама, тако да његова књижевност покушава сам расап света и његову неповратну фрагментарност и недовршеност да претвори у свој садржај. Књиге су му превођене на енглески, француски, бугарски, мађарски, немачки, италијански, шпански, холандски, македонски и словачки језик. Добитник је награде Железаре Сисак за најбољу књигу 1988, награде „Бранко Ћопић" и НИН-ове награде за роман Успон и пад Паркинсонове болести (Бг 2006). Био је амбасадор СРЈ на Кипру 2001--2005.

ДЕЛА: романи: Краткодневица, Бл 2000; Џон Б. Малкович, Бг 2001; Срце земље, Бг 2004; Дневник Марте Коен, Бг 2008; драме: Dolce vita, Oксиморон, Хамлет remake, Буди богснама, Бг 1997; приповетке: Изабране приче, Бг 1994; Изгубљен у самопослузи, Бг 2008; есеји: Виртуелна кабала, Бг 1996; На ивици, Бг 2007; Дрво историје и други есеји, Бг 2008.

ЛИТЕРАТУРА: А. Јерков, „С. Басара, На Граловом трагу", Политика, 12. I 1991; Н. Шапоња, „Светислав Басара, Фама о бициклистима, Феномени, На Граловом трагу", Поља, 1991, 37; Т. Брајовић, „Басараланд, или роман без романа", Књижевна реч, 1993, 22; П. Марковић, „Проповедник прозе", у: С. Басара, Изабране приче, Бг 1994; М. Пантић, „Гротескна симболика света", у: Александријски синдром, II, Бг 1994, „Светислав Басара: У паралелној стварности", Александријски синдром, IV, Бг 2003; М. Весковић, Размештање фигура, Н. Сад 2003; Т. Брајовић, „Наопаки Ниче (С. Басара, Срце земље)", Нин, 9. IX 2004; С. Владушић, „Између постмодерне и модернизма", у: С. Басара, Фама о бициклистима, Бг 2005; М. Весковић, „Лекар који се претворио у сопствену болест", И. Негришорац, „Искушења мистификације", ЛМС, 2007, 479, 4; Д. Албахари, „У возу", Б. Кукић, „Напред–назад", у: С. Басара, Фама о бициклистима, Бг 2008.

Младен Весковић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)