БАЧКА ВИЛА

БАЧКА ВИЛА (Musa Basciensis), алманах годишњак, чије су четири свеске изашле у Новом Саду 1841–1845. Издавао га је Петар Јовановић, директор новосадске гимназије. Садржински је између српске народне и класичне традиције, односно између романтизма и класицизма. Родољубиво оријентисан, алманах је полагао на свесловенство, српство и илирство и једина је публикација у српској периодици која пропагира илиризам. Такав програм је изазвао полемичке реакције у српској штампи (Т. Павловић), али и одобравања (В. Караџић). Од српских сарадника значајнији су: Васа Живковић, Ђорђе Рајковић, Севастијан Илић, Милош Поповић, док су са стране Људевит Гај, гроф Јанко Драшковић, Станко Враз, Анте Старчевић, Вјекослав Бабукић и др. Поезија је имала најистакнутије мјесто, но испрва доминантну класицистичку традицију постепено смјењује романтичарска оријентација. Издвајају се ратничко-родољубиве „даворије", преузете из хрватске поезије, љубавне и исповиједне пјесме, епиграми, басне у стиху, сатире. Знатан је удио и фолклорних записа (лирика, епика, пословице), док је у области филологије и историје нарочито важна сарадња П. Ј. Шафарика, и нове генерације филолога (Ђ. Даничић). Прозни прилози се састоје из моралних приповиједака, бесједа, сатиричних есеја (Лазар Лазаревић). Алманах је имао утицај на значајне јужнословенске ауторе (Прешерн, Његош) и на општу оријентацију српске књижевности око 1847.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Деретић, Алманаси Вуковог доба, Бг 1979; М. Мразовић, „Бачка вила", ЗМСС, 1989, 37.

Душан Иванић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)