БУГАРСКИ, Коста

БУГАРСКИ, Коста, адвокат, велепоседник, велики жупан (Сомбор, 27. IX 1871 – Сомбор, 14. VII 1942). У Будимпешти је завршио право, положио адвокатски испит и стекао докторат. У Сомбору је отворио адвокатску канцеларију и укључио се у политику на страни богатијих, конзервативно опредељених сомборских интелектуалаца и земљишних поседника, у првом реду адвоката, професора, учитеља, лекара и свештеника. Један је од најугледнијих и најутицајнијих чланова политичке групације коју је предводио нотабилитетски првак Ника Максимовић. Био је активан члан Српске читаонице, једно време њен перовођа, а затим и адвокат. Залагао се за позоришни живот Срба у Сомбору, а 1905. изабран је за члана Одбора Српског народног позоришта у Новом Саду, за које је написао предлог за реорганизацију, даљи успешан рад и развитак. Један је од кључних људи у покретању и уређивању сомборског недељника Слога, који је почео да излази 19. XI 1905, а који је једно време финансијски помагала и мађарска влада. Значајну улогу имао је при оснивању Привредне штедионице у Сомбору (1907), у којој је био и члан управе. Припадао је групи Сомбораца који су новембра 1918. основали Месно народно веће Срба и Буњеваца, које је одиграло значајну улогу приликом промене старе аустроугарске и настајања нове државне власти. Баш тада, 27. XI 1918, постављен је за великог жупана Бачко-бодрошке жупаније. Као способан привредник до I светског рата увећао је имање наслеђено од оца од 50 на 500 јутара земље. Умешан и напредан пољопривредник, а политички поверљив, постао је директор Државног пољопривредног имања „Беље" у Барањи. После I светског рата, као велепоседник, био је противник аграрне реформе.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Плавшић, Монографија Читаонице „Лаза Костић" 1845–1914, Сомбор 1961; В. Ђ. Крестић, Историја српске штампе у Угарској 1791–1914, Н. Сад 1980; С. Васиљевић, Знаменити Сомборци, Н. Сад 1989.

Василије Ђ. Крестић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)