БОЖИЋНЕ ПЕСМЕ

БОЖИЋНЕ ПЕСМЕ, зимске обредне песме певане у кући од Бадње вечери до Васиљевдана (Нове године). У поменуте дане певају их домаћини и њихови гости, у дијалошкој обредној форми, најављујући Христово рођење: „Где идете златокрили голуби?" / „Ми идемо, наш војвода, у цара, / Родило се мушко чедо Ристосе." Б. п. певају и о рађању младог бога (божића), са светлосним атрибутима: „Грану сунце иза брда / Није сунце него Божо", који чим се роди, започиње путовање по свету, најчешће на коњу, и дели сточарско, аграрно и људско благостање: „Божић иде уз поток / Коњиц му је путоног." Божић и божићева мајка су божански даваоци и у стиховима из западне Славоније: „Рано рани божићева мајка, / Рано рани, на Божић на воду. / На руци јој три зелена вијенца: / Први вијенац: здравља и весеља / Други вијенац: пшенице бјелице / Трећи вијенац: винове лозице." Божићу се даје и уздарје. У б. п. божанским делатницима приписују се и градитељски подухвати: „Цркву гради Божићева мајка, / У сабору Јеле и Никола / На Јели је сукња од сунашца / А на Нику чоха од мјесеца." У целини у б. п. се преплићу елементи соларног култа, култа плодности и култа мртвих, с хришћанском тематиком. Садржином су блиске коледарским песмама, од којих се тешко разликују.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Милошевић Ђорђевић, „Божићне песме", Књижевна историја, 1977, VIII/32; З. Карановић, Антологија српске лирске усмене поезије, Срп. Сар. 2004.

Зоја Карановић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)