БОГДАН

БОГДАН, кнез которски (? – ?, после 1197). Стефан Немања доделио је најстаријем сину Вукану титулу „великог кнеза" 1196, а нешто раније и удеону кнежевину која је обухватала: Дукљу, Далмацију (Горњу), Требиње, Хвосно и Топлицу. Вукан је по старој дукљанској традицији називан краљем (rex) на територији Дукље, Далмације и Требиња, где су му били потчињени сви градови, укључујући и Котор, на челу са својим кнезовима. Документа која су у то време издавана у Котору, датирана су по владавини „краља" Вукана и актуелног которског кнеза па су и которске судије (1197) донеле једну одлуку: „sub tempore domini nostri Velcanni, Dioclie, Dalmatie, Tribunie atque Toplize incliti regis, et domini Bocdani, comitatum Catari optinente". Которски кнез Б. носи словенско, односно српско име, а изабрала га је скупштина Котора с ограниченим мандатом. Његов наследник био је кнез Десимир који се помиње већ 1199, а има такође српско име. Которски кнезови Б. и Десимир, као и град Котор, били су у то доба потчињени „великом кнезу", тј. „краљу" Вукану Немањићу.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Синдик, „О политичким и друштвеним приликама у Котору крајем XII века", у: Црква Светог Луке кроз вјекове, Котор 1997; М. Благојевић, Историја српске државности, I, Н. Сад 2000.

Милош Благојевић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)