БАРИЧ

БАРИЧ, приградско насеље између Београда и општинског средишта Обреновца (4 км), на десној страни Колубаре, недалеко од њеног ушћа у Саву, с обе стране магистралног пута Београд–Шабац. Насеље збијеног типа на 73–150 м н.в. Формирано је дуж пута Београд–Обреновац и попречних локалних путева. Неправилног је облика, а распоред улица је мрежаст. Б. чини 15 „крајева". Први пут се помиње у XVI в. Староседелачка домаћинства су дошла у другој половини XVIII в. из Подриња и Босне, почетком XIX в. из крајева под Турцима (околине Ужица, Сјенице, Новог Пазара, босанског Подриња, Тамнаве, Горње Јасенице и Македоније), а после II светског рата из околних села. Б. је 1921. имао 1.062 становника, 1953. 2.160, 1981. 5.033, а 2002. 6.586, од којих 94,6% Срба. Бржи раст почиње у осмој деценији XX в., када се трансформисао у приградско и индустријско насеље. У Б. су православна црква, основна школа, предшколска установа, месна канцеларија, пошта и самачки хотел. Највеће индустријско предузеће је фабрика хемијских производа изграђена крај Саве. У близини Б. су викенд насеље Виногради и излетишта Велико дубоко и Баричка ада.

ЛИТЕРАТУРА: Географска енциклопедија насеља Србије, I , Бг 2001.

Србољуб Ђ. Стаменковић

Прва искра Барич (ПИБ), фабрика за производњу хемикалија, пластичних маса, експлозива, адхезива, опреме за хемијску, прехрамбену и фармацеутску индустрију у Обреновцу. Почела с радом 1950, производњом тринитро-толуолног војног експлозива (ТНТ), коју касније проширује на низ других војних и привредних експлозива. У саставу предузећа деловале су: Фабрика арматурa „Фрак", која производи индустријске и регулационе арматуре и пумпе; Фабрика биодизела, с капацитетом од 20.000 т годишње, завршена је 2005. Мањи погон постоји од 1994. али није радио због недостатка сировина – биљних уља; Фабрика додецил-бензен-сулфоната (ДБС) (→ Детерџенти) почела је с радом 1967, а садашњи капацитет је 18.000 т годишње; Фабрика линеарног алкил-бензена (ЛАБ-а) почела је са синтезом 1986. Око 85% ЛАБ-а су извезени, док је остатак сулфонован, за фабрике детерџената. Године 1998. достигнута је производња од 26.300 т ЛАБ-а, али је сада производња престала; Фабрика монтаже врши услуге пројектовања, монтирања и одржавања опреме за прехрамбену, хемијску и фармацеутску индустрију; Фабрика нестандардне опреме производи резервоаре, цистерне, судове, за прехрамбену и хемијску индустрију, а Фабрика процесне стандардне опреме за хемијску, фармацеутску и прехрамбену индустрију; Фабрика полистирола од 1974. и стиропора (пластика, амбалажни и изолациони материјал); Фабрика полиуретана производи од 1965. полиуретанске пенасте масе: тврде (за термоизолацију, амбалажу) и сунђерасте (за индустрију аута, намештај). Сировина за ПУ-масе је толилен-диизоцијанат (ТДИ), који је увожен до 1989, када је с великим закашњењем почела да ради Фабрика ТДИ-а; производња је заустављена због санкција 1992. Комерцијални споредни производ је хлороводоник. Фабрика Силикона и Адхезива почиње с производњом 1964. Од 1971. производе се и силиконски лепкови, а од 1974. акрилни (→ Акрилна влакна) и полиизобутадиенски китови, стакларски китови, силиконски спрејеви. Капацитет фабрике је 8.000 т годишње. У свом развоју ПИБ је имао и ограничења: повремени недостатак финансијских средстава, флуктуација кадрова, конкуренција у оквиру релативно малог домаћег тржишта, еколошки проблеми (рад с врло опасним супстанцијама). Трајно ограничење представља положај фабрике у близини реке Саве, узводно од заштићене зоне београдског изворишта пијаће воде.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Виторовић (ур.), Хемија и хемијска индустрија у Србији, Бг 1997.

Петар Пфенд

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)