БЈЕЛИЦЕ

БЈЕЛИЦЕ, племе у Црној Гори. Припада Старој Црној Гори, тј. Катунској нахији. На северу се граничи с племеном Цуца, даље на северу и североистоку са Озринићима, на истоку и југоистоку с Љештанском нахијом, на југу с Косијерима (Ријечка нахија), а на југозападу и западу с Ћеклићима. Предео је изразито планински, а по мањим доловима су насеља Дуб, Предиш, Љешев Ступ, Малошин До, Ублице, Диде, Томићи и Микулићи. По предању потичу из Херцеговине. Највеће братство су Милићи, а већа су и Пејовићи и Ћетковићи. Главна занимања су сточарство и земљорадња.

Младена Прелић

У писаним изворима први пут се помињу 1430. као „власи Б." у смислу номадски сточари. Годину дана касније помињу се и у которским споменицима. У дефтеру из 1521. на територији где се касније помиње племе уписани су као село са 80 кућа у четири засеока. Припадници племена су са стоком силазили према Скадарском језеру, тако да су се у XVII в. раширили по северном делу Ријечке нахије захвативши целу Цеклинску и Добрску Жупу и земљиште све до близу Жабљака. Због тога су се сукобили са Цеклињанима. Након крвавих борби, вероватно у другој половини XVII в., били су истиснути из Ријечке нахије.

Срђан Рудић

ЛИТЕРАТУРА: Р. Ковијанић, Помени црногорских племена у которским споменицима (XIV–XV вијек), II, Цт 1963; Ј. Ердељановић, Стара Црна Гора, Бг 1978; Д. Р. Бјелица, Казивања о племену и братствима, Бг 1996.

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)