БАНАТСКЕ ХЕРЕ/ЕРЕ

БАНАТСКЕ ХЕРЕ/ЕРЕ, група Срба у Банату, настањена у доњем току реке Нере, са српске и румунске стране. Села Калуђерово (136 стaновника), Крушчица (Кручица 1.049 становника), Кусић (1.480 становника), Црвена Црква (806 становника), Врачев Гај (1.568 становника) и Банатска Паланка (око 900 становника после II светског рата) на десној обали реке Нере припадају Србији (општина Бела Црква), а Лесковица, Луговет (Ланговет), Златица, Прњавор и Соколовац (Сакаловац), на левој обали, Румунији. У селима источно од Беле Цркве зову се Ерама, а југозападно Херама. Хера (Ера) општи је назив и назив за мушкарца, а за жену Ерчуга. Порекло групе је хетерогено, али назив указује на Херцеговину. Истраживања средином XX в. доказују да динарска компонента представља трећину у тадашњем саставу становништва, али је у прошлости она могла бити још изразитија. О самом досељавању Херцеговаца нема писаних података. Докази да је главнина досељена до средине XVIII в. посредни су. Документи православне цркве из 1787. помињу све знатније породице које постоје и данас. Динарско становништво није групи наметнуло ниједну другу особину осим имена. Начин живота досељеници су преузимали од староседелаца које су ту затекли, који су били боље адаптирани на околину. На начин живота утицао је режим Војне границе (1739–1872). Мађаризација под утицајем угарске цивилне управе (1872–1918) остала је без већих последица. Већи културни утицај остварили су Немци и Чеси. На развој краја утицала je и железничка пруга, која је 1858. спојила Белу Цркву с Темишваром, Будимпештом и Бечом. Од 1918. државна граница поделила је до тада јединствену област на два дела – српски и румунски. Б. Х. се баве земљорадњом (житарице, индустријско биље), сточарством, виноградарством и воћарством. До почетка XX в. главна привредна грана било је сточарство (овце, говеда, коњи). Традиционални сточарски режим поремећен је извлачењем државне границе. Земљорадња се развија од краја XIX в., а сточарство постаје интензивно и зависно од земљорадње. Виноградарство је било под немачким утицајем. Ово је и данас виноградарски крај, некада познат и по свиларству. Данашња насеља су по типу панонско-војвођанска, плански ушорена села. Све куће су општег панонско-војвођанског типа. Тај тип је настао под утицајем власти у XVIII в. Нема података о изгледу кућа и насеља пре тога. Говор Б. Х. припада смедеревско-вршачкој говорној групи (дијалекту), по типу између косовско-ресавског и шумадијско-војвођанског дијалекта. Режим Војне границе обавезивао је Б. Х. на живот у задругама („фамилије", „кумпаније"), који се задржао до почетка XX в. Традиционални начин одевања припада војвођанском типу с локалним специфичностима. Од средине XX в. напуштају традиционално одевање под утицајем града. У особинама и начину њиховог живота нема видљивих херцеговачких црта. По својој укупној култури и начину живота прилагођени су панонском типу јужног Баната.

ЛИТЕРАТУРА: М. Филиповић (ур.), Банатске Хере, Н. Сад 1958.

Младена Прелић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)