БАГАШИ

БАГАШИ, властеоска породица. Ђорђе Сп. Радојичић је констатовао, без поузданих доказа, да су Никола Балдовин Багаш, господар града Воден, и његов брат монах Антоније, потомци кнеза Балдовина из Врања, тј. жупана Маљушата, и да су били савременици Стефана Дечанског и Стефана Душана. Арсеније Багаш (касније монах Антоније) заједно са монахом Герасимом, братом Вука Бранковића, обновио је 80-их година XIV в. манастир св. Павла на Светој гори. Био је игуман обновљеног манастира и бавио се превођењем црквених списа са грчког на српски. Умро је између 1405. и 1406. Никола Балдовин Багаш постао је зет обласног господара Радослава Хлапена, рођака цара Душана. Хлапен је после Душанове смрти држао под својом влашћу градове Бер (Едеса), Воден и Костур, са суседним крајевима. Никола Багаш је од таста добио град Воден, а када је Хлапен умро, потчинио је манастиру св. Павла цркву Богородице Месонисиотисе са свим поседима. Убрзо после турског освајања Сера (1383) Никола Багаш је постао вазал султана Мурата I, али се после 1385. више не помиње у изворима.

ИЗВОР: Д. Синдик, „Српске повеље у светогорском манастиру Светог Павла", Miscelanea, 1978, VI.

ЛИТЕРАТУРА: Ђ. Сп. Радојичић, „Феудалне породице Багаш из Врања", ВГл, 1965, 1; Г. Суботић, „Обнова манастира Светог Павла у XIV веку", ЗРВИ, 1983, 22; „Манастир Богородице Месонисиотисе", ЗРВИ, 1987, 26; И. Ђорђевић, „О средњовековној цркви Св. Николе у Врању", ВГл, 1993/94, 26–27.

Милош Благојевић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)