БАНКЕ ЖИВОТИЊСКИХ ГЕНА

БАНКЕ ЖИВОТИЊСКИХ ГЕНА, институције у којима се чува генетички материјал животиња. Могу бити у облику замрзнутих репродуктивних (сперме, ређе јајних ћелија) и соматских ћелија, ембриона, а у последње време и ДНК, као и у живим индивидуама очуваних дивљих популација, и/или за ту сврху гајеним стадима, крдима и јатима домаћих животиња. Посебна пажња посвећује се угроженим аутохтоним расама домаћих животиња, а у последње време све већи значај придаје се очувању генетичког материјала најугроженијих представника дивље фауне. До сада у свету је нестало око 10% аутохтоних раса домаћих животиња, док је око 15% угрожено. Број угрожених врста дивљих животиња није још увек тачно процењен. Међутим, утврђено је да је у свету угрожено 23% од близу 58.000 врста кичмењака. За очување генофонда домаћих животиња и раса, које су створене дуготрајном селекцијом и које убрзано нестају заменом или укрштањем са новоствореним и продуктивнијим расама, посебно је важно сачувати дивље сроднике, односно непосредне прогениторе. За одређен број домаћих животиња дивљи прогенитори су изумрли (говече) или су крајње угрожени (коњ, магарац), те је неопходно да се сачувају давно селекционисане расе, које су данас у великом броју случајева такође угрожене. У Србији се посебна пажња посвећује очувању панонских или балканских аутохтоних раса домаћих животиња, које су некад широко гајене, као што су: подолско говече, говече буша, брдски коњ, балкански магарац, неколико раса свиња (мангулица, моравка, ресавка), оваца (праменка, бардока, кривовирска, липска, цигаја, влашка виторога итд.), као и неколико раса домаће живине. Постоје два начина очувања генофонда угрожених врста аутохтоних раса домаћих животиња – „in situ" у областима где су се традиционалним узгојем сачувале изворне расе и „ex situ" изван поменутих места као што су пољопривредна, институтска и приватна добра. Очување генофонда угрожених дивљих животиња углавном се спроводи „in situ", на преосталим природним стаништима, а врло ретко „ex situ" у зоолошким вртовима и другим живим колекцијама. Постоји неколико значајних међународних програма и акција очувања генофонда домаћих и дивљих животиња који су проистекли из примене Конвенције о биолошкој разноврсности. Стручњаци из Србије постепено се укључују у ове међународне програме и пројекте, посебно у оне који се односе на очување генофонда наших аутохтоних раса домаћих животиња.

ЛИТЕРАТУРА: J. E. M. Baillie, C. Hilton-Taylor, S. N. Stuart, (eds.), 2004 IUCN Red List of Threatened Species. A Global Species Assesment, Gland 2004; R. Loftus, B. Scherf, (eds.), World Watch for Domestic Animal Diversity. Food and Agriculture Organization of teh United Nations, Roma 1993; С. Стојановић, С. Ђорђевић, Аутохтоне расе домаћих животиња у Србији и Црној Гори, Бг 2003; С. Стојановић, Конзервација и очување животињских генетичких ресурса у Србији, у: Управљање генетичким ресурсима биљних и животињских врста Србије, Бг 2009.

Владимир Стевановић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)