БЕЛИ ТИМОК

БЕЛИ ТИМОК, река у источној Србији, која настаје спајањем Сврљишког и Трговишког Тимока на периферији Књажевца. Тече између Старе планине на истоку и Тупужнице на западу, у дужини од 49 км. Низводно од Зајечара спаја се с Црним Тимоком и гради реку Тимок. Изградио је широку композитну долину звану Тимочка крајина. Код села Вратаница усекао је 5 км дугу и 190 м дубоку клисуру, која је граница између Књажевачке котлине на југу и Зајечарске котлине на северу. Слив захвата површину од 1.096 км², у којем је просечна густина речне мреже 873 м/км². Просечан годишњи протицај код Књажевца је 12 м³/с, а код Зајечара 17 м³/с. Највећи забележени протицај на ушћу био је 254 м³/с, а најмањи 0,125 м³/с. Главне притоке су Јелашничка река, Коритска река с десне и Грлишка река и Лубничка река с леве стране. На Грлишкој реци формирано је акумулационо језеро чија се вода користи за снабдевање Зајечара и околних села.

ЛИТЕРАТУРА: С. Станковић, „Режим Белог Тимока", ЗРГИ ПМФ, Бг, 1966, 13.

Стеван Станковић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)