БЕРВАР, Марјан
 БЕРВАР, Марјан, хирург, санитетски пуковник, професор ВМА (Винковци, 10. VII 1918 – Марибор, 7. XI 2010). Студије медицине завршио у Београду 1941, а специјализацију из хирургије на Првој хируршкој клиници 1947. Докторирао 1968. на ВМА с тезом о пилонидалној болести као војномедицинском проблему. Септембра 1944. ступио у НОВ. После рата радио на Хируршком одељењу Војне болнице у Скопљу, био начелник Хируршког одељења одреда на Слободној територији Трста (до 1953), хирург у Војној болници у Љубљани (до 1960), а потом у Клиници за хируршке болести ВМА, где је био начелник одељења од 1967, а затим начелник клинике. Редовни професор ВМА постао 1975, а пензионисан 1984. Први је извео многе операције у земљи, посебно у хирургији штитасте жлезде и параштитастих жлезди, панкреаса, јетре и жучних путева, у колоректалној и проктолошкој хирургији. Дао је посебан допринос у развоју ратне санитетске опреме и ратне хируршке доктрине (операциони сто по њему назван МБ-2, комплет за хируршко прање руку, модификована Томасова удлага итд.). Редовни члан Медицинске академије СЛД (од 1979), као и члан Гастроентеролошке, Хируршке и Ендокринолошке секције СЛД и истоимених удружења Југославије, Британског хируршког друштва (од 1969), Међународног друштва хирурга, Међународног друштва дигестивних хирурга, Краљевског медицинског друштва, Интернационалног друштва проктолога итд.
БЕРВАР, Марјан, хирург, санитетски пуковник, професор ВМА (Винковци, 10. VII 1918 – Марибор, 7. XI 2010). Студије медицине завршио у Београду 1941, а специјализацију из хирургије на Првој хируршкој клиници 1947. Докторирао 1968. на ВМА с тезом о пилонидалној болести као војномедицинском проблему. Септембра 1944. ступио у НОВ. После рата радио на Хируршком одељењу Војне болнице у Скопљу, био начелник Хируршког одељења одреда на Слободној територији Трста (до 1953), хирург у Војној болници у Љубљани (до 1960), а потом у Клиници за хируршке болести ВМА, где је био начелник одељења од 1967, а затим начелник клинике. Редовни професор ВМА постао 1975, а пензионисан 1984. Први је извео многе операције у земљи, посебно у хирургији штитасте жлезде и параштитастих жлезди, панкреаса, јетре и жучних путева, у колоректалној и проктолошкој хирургији. Дао је посебан допринос у развоју ратне санитетске опреме и ратне хируршке доктрине (операциони сто по њему назван МБ-2, комплет за хируршко прање руку, модификована Томасова удлага итд.). Редовни члан Медицинске академије СЛД (од 1979), као и члан Гастроентеролошке, Хируршке и Ендокринолошке секције СЛД и истоимених удружења Југославије, Британског хируршког друштва (од 1969), Међународног друштва хирурга, Међународног друштва дигестивних хирурга, Краљевског медицинског друштва, Интернационалног друштва проктолога итд.
ДЕЛА: и Ж. Цветковић, Б. Врачарић, Санитетски приручник за војнике, Бг 1967; „One-stage colectomy in acute carcinomatous obstruction of the left colon", Abdom Surg, 1974, 16; „Инфекција ратне ране", „Повреде врата", „Повреде трбуха", у: Група аутора, Ратна хирургија, Бг 1980; „Проблеми хируршког лечења карцинома ректума", САЦЛ, 1981, 109.
ИЗВОР: Архива ВМА.
ЛИТЕРАТУРА: Медицинска академија Српског лекарског друштва. Биографије чланова 1976–1996, Бг 1996; Р. Б. Чоловић (ур.), Хроника хирургије у Србији, Бг 2002; Познати српски лекари: биографски лексикон, Бг–Торонто 2005.
Миле Игњатовић
*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)
