БЕСАРОВИЋ, Ристо Ђ.

БЕСАРОВИЋ, Ристо Ђ., трговац, индустријалац (Сарајево, 1853 – Сарајево, 28. IV 1908). На друштвеној сцени БиХ јавља се 1884. Првих година окупације налазио се у ближем окружењу митрополита Саве Косановића. Био је дугогодишњи члан управе Српске православне црквене општине. Од средине 80-их година радио је самостално, улажући капитал у разна предузећа (железнице, бањско лечилиште у Кисељаку). Тада је отворио и фабрику гајтана, коју је 1895. пренео на Кошево. Производе је излагао на миленијумској изложби у Будимпешти (1896). Са Авдагом Шахинагићем и Јешуом Саломом покренуо је Сарајевско трговинско превозно друштво које је имало представништва у значајним саобраћајним центрима Монархије и у свим већим градовима БиХ. Припадао је групи трговаца и земљопоседника, која је 1888. Земаљској влади поднела захтев за оснивање Босанско-херцеговачке дионичке банке. Био је члан управног одбора Привилеговане земаљске банке за БиХ, коју су основале велике аустријске и угарске државне банке. Налазио се у депутацији Глигорија Јефтановића, која је 1896. у Бечу цару Францу Јозефу уручила тзв. Први царски меморандум, због чега је искључен из управног одбора Привилеговане земаљске банке. Био је и председник Босанско-херцеговачког трговинског друштва, основаног 1906. За заменика начелника Сарајева постављен је 1905. Био је одборник и председник Српског пјевачког друштва „Слога". Новчано је помагао српску реалну гимназију, Вишу дјевојачку школу у Сарајеву и лист Босанску вилу. Био је један од утемељивача Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета" у Сарајеву (1902).

ЛИТЕРАТУРА: Т. Крушевац, Босанско-херцеговачки листови у XIX веку, Сар. 1978; Б. Маџар, Покрет Срба Босне и Херцеговине за вјерско-просвјетну самоуправу, Сар. 1982; Историја српског народа, VI/1, Бг 2000; Просвјета. Српско просвјетно и културно друштво 1902–1949, Бл – Срп. Сар. 2001; Т. Краљачић, Калајев режим у Босни и Херцеговини (1882–1903), Бл – Срп. Сар. 2001.

Ђорђе Микић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)