БЕШЛИЋ, Димитрије

БЕШЛИЋ, Димитрије Т., потпоручник, књижевник (Батајница, Срем, 6. X 1810 – Нови Сад, 13. XII 1864). Студирао филозофију у Пешти (1834‒1835), филозофско-правни течај (1835) и права у Пожуну (1836‒1837), а затим започео војно-административну службу као поручник у Госпићу (од 1842), Будиму и Пешти (од 1845). Отпуштен из војске и пензионисан 1852, а од тада до 1858. радио као концептуални дневничар у Магистрату Новог Сада. Био помоћник у уредништву Сербских народних новина Теодора Павловића (1846‒1847) и један од његових највернијих сарадника и најистрајнијих истомишљеника. Још током студија започео књижевни рад у ЛМС. У Сербским народним новинама, Сербском народном листу и алманаху Драгољуб јављао се морално-филозофским и историјским прилозима, као и чланцима из књижевности и језика. Ови текстови обилују цитатима Доситеја, Хорација и Шилера. Бавио се и превођењем, најчешће за Седмицу, књижевни додатак Медаковићевог Србског дневника. Пре смрти понудио је Матици српској за објављивање своја два дела историјске садржине – Главна момента из србске историје и Ред жупана, краљева, царева, деспота и књазева српских, као и филолошку расправу Образик србских речи, али су они били одбијени. У рукопису је остала и српска граматика. Није био следбеник идеје Вука Караџића.

ЛИТЕРАТУРА: И. Огњановић, Гробови знаменитих Срба, Н. Сад 1890; В. Стајић, Новосадске биографије, I, Н. Сад 1936; П. В. Крестић, Пречани и Шумадинци. Теодор Павловић и Сербске народне новине о Кнежевини Србији (1838‒1848), Бг ‒ Н. Сад 1996.

Петар В. Крестић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)