БУЉИНА

БУЉИНА, велика ушара (Bubo bubo), највећа сова на свету, која припада реду Strigiformes, фамилији типичних сова Strigidae. Род б. Bubo сачињавају три врсте великих сова космополитског распрострањења, једино не насељавају Аустралију. Америчка б. Bubo virginianus насељава обе Америке, а капска б. Bubo capensis Африку. Б. Bubo bubo распрострањена је у читавој Евроазији од четинарских и листопадних шума, преко Медитерана на југ до степа, полупустиња и пустиња оријенталне и етиопске области. Описан је велики број подврста од којих у Србији живи типска Bubo bubo bubo. Крупних је црвено-наранџастих очију са чуперцима перја, а на врху главе у облику ушију (отуд име ушара). Женке су нешто крупније и могу бити тешке до 4 кг. Дугачке су 55–75 цм, а распон крила им је 1,4–2 м. Б. обично лови са првим сумраком. Храни се пленом тежине од 20 г до 2,5 кг, као што су зечеви, младе лисице, птице, чак и друге сове, глодари и јежеви. Често се виђа на ђубриштима где лови пацове. У Србији насељава планинске области и гнезди се на неприступачним местима као што су рупе и мале поткапине окомитих литица у клисурама, ређе на земљи од низија до субалпијских региона. У Војводини је ретка гнездарица. Полаже 1–4 бела јајета. Инкубација траје месец дана. Млади излећу после 6–7 недеља. Угрожена је у централној Европи, а у Србији је строго заштићена врста. Процењује се да се у Србији гнезди 250–400 парова.

ЛИТЕРАТУРА: H. Mikkola, Owls of Europe, Carlton 1983; C. König, F. Weich, J.-H. Becking, Owls. A guide to the Owls of the World, Sussex 1999; С. Пузовић и др., „Птице Србије и Црне Горе – величине гнездилишних популација и трендови 1990–2002", Ciconia 2003, 12.

Саша Маринковић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)