БУДИМСКИ ПАШАЛУК

БУДИМСКИ ПАШАЛУК (ејалет, беглербеглук), административно-територијална и војно-управна јединица Османског царства са центром у Будиму. Установљен је након уласка султана Сулејмана Величанственог у Будим 30. VIII 1541. Освајањем Будима и формирањем пашалука крунисана су дотадашња освајања и султан је постао стварни господар Угарске, учврстивши положај у Средњој Европи. Б. п. је имао стратешки значај као база османске војске у сукобима с Аустријом и Угарском. Након овог успеха, Турци настављају освајања и заузимају делове Западне Угарске са Печујем, Истолним Биоградом и Острогоном на Дунаву. У Славонији заузимају Валпово, Чазму, Копривницу и Барању. У важнијим освојеним градовима формирана су средишта санџака. Први будимски беглер-бег у рангу везира постаје Сулејман-паша, дотадашњи беглербег Анадолије. Б. п. је уобличен 1543–1544. и границе му се нису мењале до Великог рата 1593--1606. Чинило га је више санџака који су излазили из његовог састава и припајани другим ејалетима у честим реорганизацијама османске власти. У његовом саставу налазили су се санџаци: Будим/центар, Алаџахисар, Бечкерек, Острогон, Филек, Гаражгал, Гермат, Хатван, Истолни Биоград, Зворник, Копањ, Мохач, Новиград, Осијек, Печуј, Пожега, Сечењ, Сегедин, Сексард, Смедерево, Срем, Солнок, Шимонторња, Тата, Вач, Песпирем, Вучитрн. Оснивањем Босанског пашалука 1580. из састава Будимског ејалета издвојени су санџаци Зворник и Пожега и припојени су Босанском пашалуку. После освајања Егра (1596) и Кањиже (1600) формирају се Егарски и Кањишки ејалет. Тада су санџаци Б. п., који су се налазили у сливу реке Тисе и Сегедински санџак припојени Егарском, а санџаци Б. п. у Подравини, као и Валпово улазе у састав Кањишког ејалета. Број санџака након тога пада на осам: Смедерево, Срем, Ковин, Копањ, Истолни Биоград, Мохач, Шиклош, Сексард и свео се на подручје Подунавља од Смедерева до Острогона. Број санџака који су се налазили у саставу Б. п. 1610. спао је на шест: Будим, Срем, Ковин, Копањ, Истолни Биоград, Мохач. Коначно, број санџака у Будимском ејалету усталио се на осам: Будим, Срем, Смедерево, Сексард, Шимонторња, Столни Биоград, Мохач и Острогон. Пораз Турака код Беча 1683. уздрмао је турску власт на Балкану и у Б. п. Аустријанци 23. IX 1686. заузимају Будим. Карловачким миром из 1699. Б. п. је сведен на Смедеревски санџак и источни Срем који су прикључени Румелијском ејалету.

ЛИТЕРАТУРА: В. Ћоровић, Историја Срба, II, Бг 1989; Историја српског народа, III/1, Бг 1993; Р. Мантран, Историја Османског царства, Бг 2002.

Александар Растовић; Мирјана Маринковић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)