БУНИЋ, Саро

БУНИЋ, Саро, песник, државник (Дубровник, 1632 – Дубровник, 7. III 1721). Син песника Џива Бунића. Активно учествовао у управи Дубровником, био члан свих тела и 28 пута биран за кнеза. Боравио у дипломатској мисији у Венецији (1692–1693). Био добар зналац дубровачке историје и литературе (помагао је Ф. Ричепутију у прикупљању података за Illyricum sacrum), поседовао велику библиотеку, сарађивао с многим писцима и живо учествовао у савременом књижевном животу, првенствено као члан „Академије испразнијех". Писао љубавну, религиозну и пригодну поезију (поводом венчања, замонашења, осмртницу Џ. Палмотићу). Његови препеви молитви певали су се у женским манастирима. Најзначајнији је корпус посвећен Св. Рози из Лиме (1671), који обухвата животопис „изговорен у језик словински", у прози (Живот замјерни и смрт придрага свете дјевице Русе... рођене у граду од Лиме у Америци), епску песму (Света Руса од новога свијета) и циклус песама (Ћудоредне и свете пјесни у похвалу Св. Русе Лимане и Св. Катарине дјевице мученице). Објављено је само неколико његових песама. Заступљен у издању М. Решетара Стари писци хрватски, књ. 24, Зг 1918 (међу песмама И. Ђурђевића).

ЛИТЕРАТУРА: М. Деановић, „Одрази талијанске академије ‚degli Arcadi' преко Јадрана", Рад ЈАЗУ, 1933, 248.

Злата Бојовић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)