Прескочи до главног садржаја

БАБОВИЋ, Милосав

БАБОВИЋ, Милосав, слависта, преводилац, универзитетски професор (Будимљa код Берана, 14. XII 1921 – Београд, 5. XI 1997). Учествовао у НОБ-у. Дипломирао (1950) и докторирао (1958) на Групи за руски језик и књижевност Филозофског факултета у Београду. Усавршавао се на Московском универзитету (1964/65). Биран у сва универзитетска звања, а редовни професор постао 1972. На Конгресу Међународне асоцијације русиста (МАПРЈАЛ) у Варшави 1976. изабран је за потпредседника Извршног бироа, а више пута биран у славистичке и филолошке организације у СФРЈ и СР Србији. Бавио се руском и српском књижевношћу. Објавио низ студија и чланака о српско-руским књижевним везама и књижевним делима руских прозних писаца, књижевних критичара и песника XIX и ХХ в., те српских писaца (о српској рецепцији „Слова о полку Игореве", В. Г. Белинском, М. Ј. Љермонтову, Н. В. Гогољу, И. С. Тургењеву, Ф. М. Достојевском, Л. Н. Толстоју, Н. С. Љескову, А. П. Чехову, М. Горком, М. А. Шолохову, Л. М. Леонову, А. А. Блоку, С. А. Јесењину, Ј. Јевтушенку и др., те о П. П. Његошу, С. Ранковићу, М. Миљанову, Р. Зоговићу, Душану Костићу, М. Лалићу и др.). Преводио с руског дела Ф. М. Достојевског, Д. И. Писарева, А. П. Чехова, В. В. Вересајева, И. Г. Еренбурга, Л. М. Леонова и др. Од традиција вулгарног социологизма бранио се коришћењем тековина психоаналитичког приступа књижевности и везивањем за конкретно дело. Приредио низ српских издања руских писаца. Дописивао се са Л. М. Леоновим и М. А. Шолоховим. Био је члан ЦАНУ и секретар њеног Одељења за умјетност, те почасни доктор Московског универзитета (1990). Постхумно је издата књига његових мемоарских записа Време и судбине (Бг 2004).

ДЕЛА: Достојевски код Срба, Тг 1961; Песници и револуција, Бг 1968; „Творчество Леонида Леонова в сербохорватской критике", у: Творчество Леонида Леонова, Ленинград 1969; Руска књижевност XIX века: реализам, Бг 1971; „Творчество Св. Ранковича и Б. Станковича и русский реалистический роман", у: Русско-югославские литературные связи, Москва 1975; Његош и следбеници, Никшић 1993.

ЛИТЕРАТУРА: „Др Милосав Бабовић, редовни професор", АФФ, 1979, 13; Научно дјело академика Милосава Бабовића, Пг 1996.

Миодраг Сибиновић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)