БИЛАНЏИЋ, Душан

БИЛАНЏИЋ, Душан, политички радник, историчар (Маљково код Сиња, 20. VII 1924). После учешћа у НОБ-у службовао у ЈНА, истовремено се школујући. Завршио Правни факултет у Београду 1959, а 1960. напустио ЈНА, посвећујући се новинарском и синдикалном раду. Докторирао 1965. на Универзитету у Загребу. Од 1967. био је директор Института за историју радничког покрета у Загребу, а од 1969. Центра за друштвена истраживања. У периоду „маспока" подржавао фракцију Владимира Бакарића, коју ће углавном доследно заступати и касније. Од 1974. предавао на Факултету политичких наука у Загребу. Био је члан Централног комитета СКХ и његовог Извршног комитета (1968–1970). Од 1982. није био у саставу ЦК СКХ, да би 1989. поново био изабран. На првим вишестраначким изборима у Хрватској изабран је у Сабору за члана Председништва Хрватске (1990–1991). Од 1991. је редовни члан ХАЗУ. У историографском опусу, када је реч о виђењу улоге српског чиниоца у историји Југославије, истицао је да је српска политичка хегемонија била један од кључних проблема Југославије. У југословенској кризи позиционирао се као заговорник независне Хрватске.

ДЕЛА: Борба за самоуправни социјализам у Југославији, Зг 1969; Друштвени развој социјалистичке Југославије, Зг 1975; Хрватска модерна повијест, Зг 1999; Пропаст Југославије и стварање модерне Хрватске, Зг 2001; Повијест изблиза, Зг 2006.

Срђан Милошевић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)