БЕЛА КУГА
БЕЛА КУГА, стање у држави када је природни прираштај становништва мањи од основног, потребног за просту репродукцију. Превод је енглеског термина „white plague" коришћеног током XIX в. за означавање епидемиjског облика туберкулозе, која је тада харала Европом. У Србији се смањени природни прираштај становништва почиње бележити крајем XIX в. После II светског рата опадање природног прираштаја је све израженије, а негативни предзнак има од 1992, када је евидентирано 86.877 живорођених, а 93.475 умрлих – апсолутна вредност природног прираштаја била је негативна –0,8‰. Последњи попис становништва спроведен на територији Републике Србије (без Косова и Метохије) 2002. показао је повећање негативног тренда природног прираштаја. Тадашња разлика између стопе живорођених и стопе умрлих је износила –3,3‰, што указује на убрзану депопулацију (одумирање) државе. Ову демографску појаву паралелно прати и старење државе. Узроци за смањени природни прираштај становништва могу бити различити и често нису јединствени за различите географске и културолошке просторе. Пад природног прираштаја током XIX и почетком XX в. у Србији приписује се првенствено ратовима, када је страдало највише становништва у репродуктивном животном добу. О разлозима за депопулацију Србије од 1992. има доста расправа међу демографима, при чему је извесно да томе доприноси измењен однос према породици и деци, либерални закон о абортусу, доступност модерне и ефикасне контрацепције, као и материјалистички систем вредности, хедонизам и разуђенији лични живот. С друге стране, и структурне препреке, као што су незапосленост, низак животни стандард, решавања стамбеног питања, проблеми збрињавања деце у околностима запослења, додатно отежавају проблем. Решавање негативног природног прираштаја сходно узроцима није једнострано а још мање једноставно. У сагледавању узрока мора се направити разлика између изражене депопулације (која је карактеристика наше државе) од пада природног прираштаја (који је присутан са различитим обимом у готово свим државама Европе). Законска решења за бољу усклађеност рада и родитељства, као и боља економска ситуација и извеснија будућност, сигурно могу зауставити, ако не и спречити депопулацију државе. Побољшавање економске ситуације у друштву, али и економских услова појединаца, позитивнија законска регулатива, као и извеснија и сигурнија будућност, сматрају се значајнијим пронаталитетним мерама које би биле од користи.
Небојша Радуновић
*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)