БЕОГРАДСКА ФАБРИКА АСФАЛТА И КАТРАНСКИХ ПРОИЗВОДА

БЕОГРАДСКА ФАБРИКА АСФАЛТА И КАТРАНСКИХ ПРОИЗВОДА, основана је 1922. у Београду и имала деоничарски капитал од милион динара. Временом се као главни деоничар издвојио Илија Милишић, који је имао још неколико индустријских објеката (најзначајнија фабрика квасца). Близина железничке станице на Дунаву знатно је олакшавала транспорт сировина и производа. Главни производи фабрике били су све врсте асфалта и катранских производа, кровна хартија и јута за изолацију од влаге и воде. Током друге половине 20-их година, 4 управна и 40 производних радника производило је годишње 40.000 ролни (по 10 м²) кровне хартије за изолацију, око 20.000 ролни (по 5 м²) јуте, око 10 т укупне асфалтне масе, као и извесне количине других производа. Од 1933. фабрика почиње да производи и техничка мазива и индустријска уља. Прво значајније проширење извршено је почетком 1937. када је књиговодствена вредност машина и алата износила 1,75 милиона динара, вредност зграда и некретнина 370.000 динара, а осталог 165.000 динара. Фабрика је 1938. пресељена у Земун, када је купљен и возни парк за потребе набавке и дистрибуције материјала и производа. У овом периоду фабрика је имала 120 запослених. После II светског рата путем фузија прерасла је у предузеће „Грмеч", које се бави производњом асфалтних и битуменских производа.

ИЗВОР: АЈ, Фонд 65 Министарство трговине и индустрије Краљевине Југославије, фасцикла 565.

ЛИТЕРАТУРА: Историја Београда, III, ХХ век, Бг 1974; Н. Вучо, Развој индустрије у Србији у ХIХ веку, Бг 1981; А. Вељковић, Индустрија као компонента просторно-функционалне структуре Београда, Бг 1983; Д. Петровић, Историја индустрије Београда, I–II, Бг 2006.

Драган Р. Петровић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)